Najgore transporto preduzece od Tirane do Bogatica
Sedmi Juli Sabac; Autobus za Varnu
Napolju minus 10,vozac dolazi otvara autobus i ode u bife da sabije jednu na brzaka.Mislim se dobro je u busu je samo minus 8.Posle pola sata dolazi sofer dernja se na Gicinog jer mu nije potpisao putni nalog:"Jebem ti uzgoj dis o'so kod danke na pivo a ja ovde dzamlim po' sata a tebe ni' .Cudo se dogadja bus se pali i krece nakon minut i po ustanovljava se da je guma(jeste bas guma kao Ko to tamo peva)slaba pa cemo cekati Radenka da se vrati iz Klenka on je pote'ro Ikarbusa novog(1971 god).
"Eeeej Tutin Radenku prokuv'o motor aj zovi ove(ko zna koje) da posalju Dula s' kombijem".
Tutin:"Ma ne moz' Dule tera neku stoku u Jevremovac na vaganje."
Onaj Eeeej:"Nista ljudi cekacete onaj u 8 i 20 prostajte malo po gradu pa se zagrejte st' da v'm kazem jebiga.I da znate te karte od 3 i 15 ne vrede za vecernji kupite posle nove a jes' Cicoooo daj 'ladno Valjevsko smrzo se bre ovdena"
Ne znam lika.A i Nis expres je na dobrom glasu,mozda jedini prevoznik gde mozes pusiti i daviti komsiju dimom
dobro je,ima nas civijasa na svakom sajtu.....pozdrav i plus,defka je bolno istinita,mada ima i ovih privatnika koji dosta lice na sedmojulce,joksimovic,duga..... :-)
Slažem se da je odvratan. Ranije sam se samo njim vozio, jer je samo on postojao (možda su postojali i drugi, ali nisu bili aktivni ili značajni) na prostoru severozapadne Srbije, u Šapcu, Loznici i Krupnju. Ja znam, pošto sam Krupanjac, kako je voziti se njime. Oni već godinama unazad ne saobraćaju do Krupnja, mislim da sam pre nekoliko godina video par njihovih autobusa. Dobro se sećam da su rekli, ima tome sigurnih 12-13 godina, ja sam onda išao u predškolsko, ili u prvi razred, da je Sedmi Juli prodat, da je prešao u privatno vlasništvo, i da je zbog toga pukao.
A vrlo dobro se sećam njegovih autobusa, ne postoji firma koja je saobraćala na međugradskim relacijama, a koja je imala starije autobuse. Ono je bila antika. Autobusi oni kratki, u potpunosti pravougaonog oblika, oštrih ivica, vrata koja su imala ona jajasta stakla kakva možemo videti na starim GSP-ovim autobusima. Imali su jednostavna platnena sedišta, u kojima, koliko sam mogao da osetim, nije bio sunđer, jer su, koliko se ja sećam, bila tvrda, verovatno je unutra bila metalna, drvena ili plastična konstrukcija, pa ono platno onako tanko i lako se pohaba, a na vrhovima sedišta su bila presvučena nekim belim platnom.
Nikada neću zaboraviti, bio sam jako mali, imao sam, u vrh glave, pet godina, kada sam, sa mamom, izašao iz jednog njihovog autobusa. I mi izašli negde kod stanice (ja mislim da nismo ulazili u stanicu), i gledam ja za njim. On, onako beo, pravilan pravougaonik, pravi starinski autobus, stao da istovari putnike još jednom malo dalje uz ulicu, malo ispod Gvozdenog mosta, i krenuo. Kad je krenuo, ljudi, to je takva amplituda zvuka da je to nešto neverovatno. To je, dakle, RAPAPAPAPAPAPAPAPAPAPAPA, pa ono ubrzano RRRRRRRRRRRRRRRR, tačno kao traktor.
Ali nikada mi u njemu nije bilo muka kao u autobusima Belegija prevoza iz Stupnice, ili ovog Banbusa. Meni nije bilo muka u onim starim autobusima kao u novim. A to je zato što su bili manje zbijeni iznutra i manje nabudženi, a i prozori su mogli da im se otvore, pa se onaj odvratan miris benzina nije zadržavao unutra. A čini mi se i da mi, što se mučnine tiče, tvrđa sedišta više odgovaraju. Na njima mi uglavnom nije muka. Po meni, najbolji su oni stari gradski autobusi, oni sa drvenim sedištima. Jeste da su busevi sa tvrdim sedištima neudobni, ali meni na tim tvrdim sedištima nije bilo muka.
A Niš ekspresom sam se vozio jednom, ja mislim od Valjeva do Požege, ili obrnuto, baš je bio neki autobus koji je vozio skoro preko cele Srbije, išao je na relaciji Niš-Novi Sad. Bio je na sprat. Joj, to je bila grozota. Em smrdi onaj benzin, koliko sam mogao da vidim, bio je i prljav, em se one Nišlije unutra deru i kokodaču, ne daju ti da normalno putuješ, onaj vozač grlati probi ti bubne opne, tačno možeš da primetiš razliku između Nišlija i ljudi iz drugih krajeva Srbije. Onaj vozač zanosi onako onaj autobus čas u jednu, čas u drugu stranu, uopšte ne vodi računa o putnicima, a radi se o autobusu na sprat, koji se i inače ljulja onda kad ovaj single-decker ne bi uopšte. I još sam popio tabletu protiv mučnine, i opet me mučnina nije u potpunosti popustila. Malo sam dremao ili spavnuo, tableta me malo uspavala, ali mi je bilo grozno. Imam traumu od Niš-Ekspresa.
ne marim, nisam ni čitao, samo mi interesantno koliko se može pisati u komentaru na pet godina staroj lošoj defki :)
Jbg i autor je podelio sa nama svoju frustraciju, nekada je Vukajlija bila k'o Jugoslavija, mesta za sve...:(
Što se tiče defke, da li je loša ili nije, o ukusima ne vredi raspravljati. A meni nije dosadno, ja sam samo temeljan kada se radi o komentarima, imam potrebu da napišem sve što mislim, a nisam se u jednom mahu setio svega; nisam u jednom komentaru sve napisao.
Eto vidiš, Zelen Lukac, a ja sam sa Niš ekspresom imao grozno iskustvo. I Sedmi juli nije ništa kakvih sve firmi ima-gorepomenuti Niš ekspres, Valjevska Lasta(ne znam da li su takvi i u BG-u, mislim da nisu, ali su u Valjevu grozni, dušu svoju ispustiš povraćajući), Belegija prevoz, jedno vreme Crnogorac ekspres, ne znam šta je sada sa njim, ovi neki u Arilju sa minibusom-taksijem su grozni... Najbolji bilans i iskustvo imam sa Banbusom. Oni su stvarno dobri. Nikada njihovi vozači nisu bili pijani, nekorektni, nikada nisu galamili na putnike, nikada ih nisu vređali, uvek su bili maksimalno fini i sve lepo objašnjavali putnicima šta treba da urade... Brzi su, tačni, na njih se, što se tiče vremena, zaista može osloniti. Vozači voze brzo, naravno ne premašujući dozvoljene brzinske limite, idu do 100-120 km/h, što utiče na kvalitet putovanja u smislu da ti nije muka. Odlični su. U njihovim autobusima mi ne treba tableta protiv bolesti kretanja.
Je li,ako si iz Varne,šta radi Pera Lončar ?