Seoska svadba

Најбољи тренутак за попоис становништва једног села, кући су остали само они који не могу на ноге а сви остали су на свадби! За ту прилику облачи се најсвечаније одело! На капији вас дочека домаћин, затим вас спроведе под шатру и покаже вам где да седнете! Пре тога се предаје поклон, жени која пише шта сте донели (ако су у питању паре ставља их у папирну кутију испред себе, а у свеску пише износ). Када се сместите прилази вам послуга (конобари) који вас понуде ракијом, кафом и наравно жутим или црним соком! Клопа иде по ЈУС-у од предјела, преко чорбе, до сарми и печења! Кум је тај који даје највише пара на музику и обично га на крају свечаности однесу на испирање црева! Ако је лето под шатром је несносна врућина, а ако је неко јесење време обично падне киша и направи велику каљугу! То не квари весеље! Сви су пијани, већина гостију се ухвати у коло а они стари сеоски боеми почну да ките виолину, и наручују нама непознате песме за своје старе љубави, жене швалерке! Те песме су увек поточарског типа. (Крчма стара, крчмарица млада... Црн гавран а ја црњи...Доћиће ти мајко на капију жена итд...) Мајка плаче одлази јој ћерка, отац лупа чаше жени му се син јединац, а деда полако густира своје вино и посматра народ који се весели! После тога данима ће се препричавати како је свадва била велика, каоко су сви дошли и како је Радосав велики домаћин кад је успео да спреми све оно! Сутрадан распрема се шатра, пакују се клупе и наставља уобичајеним сеоским животом, јер село неможе да чека!