Šerlok Holms

-Opet si mi zaseo za kompjuter!
-Nemam pojma o čemu ti to, nisam ga ni otvorio! Možda je tata.
-Ma nemoj! Lepo si ga zapakovao, ali nisi dobro prebrisao, jasno se vide tragovi levog dlana, plus su slova W,A,S,D isčačkana, na igri ima quick save koji ja nikad ne koristim zbog tebe, a nisam mogla biti ja jer ga još nisam stigla ni da razgibam od tebe, lešinarčino, da ne spomenem kako mu je utičnica izgrebana jer ti večito drhte ruke i nikako ne ubodeš kako treba (to je i ona rekla)! Dalje, sad ti trza oko, znači da si nervozan, onda...
-Dobro, dobro, Šerloče, izvinjavam se, neću više nikad do sutra.
____________________________________________________________________
-Je l' bilo ukusno?
-Molim, draga?
-Pitam, je l' bilo ukusno? Nadam se da je bilo vredno grča u leđima.
-Kako...
-Nije ćerka sigurno, drži treću dijetu, ugojila se pola kile, mali bi napravio daleko veći haos, i ne bi sigurno vratio činiju tačno na otisak. Stigao si da očistiš mrve sa sebe i da se umiješ, ni to klinac ne bi radio.
-Ali leđa, kako si?
-Namerno sam to stavila na stočić za kafu, da moraš da se sagneš dok jedeš, nadala sam se da će te nagnječenje u leđima smiriti, očito sam pogrešila.
-A, dobro, Šerloče, uzeo sam samo dva kolača.
-Tri.
-I šta ćemo sad?
-Ništa, moli se bogu da laksativ koji sam ubacila prestane da deluje do sutra, dobro, tri kolača, mogao si proći i gore.