Кад се ушикаш к'о смук па те рођена улица, иначе права као леђа шеснаестогодишње румунске ритмичке гимнастичарке, подсећа на кривудави пакао Нирбургринга, а теби татабања.

Žena sa velikim krivinama.

Tradicionalni ruralni litigacioni običaj, koji podrazuma kreativno, besomučno, nesuvislo, i besmisleno utuživanje najbližih ljudskih bića, sa parolom "Videćeš ti na sudu!". Naravno, tu je sud nekakva izobličena verzija pravde i pravičnosti, čija je maskota posrnula Justicija, sramno presamićena na tarabi, sa pocepanim himenom i mrežastim čarapama, koja grozničavo tutka zarađeni novac u dekolte, a sam uzvik groteskni i degradirani SOS, protivurečan svojoj svrsi. Prosečan Srbin je instituciju namenjenu primeni zakona i zaštiti prava, u duhu svoje ćudi, zgrabio za iznutricu i drsko okrenuo naopačke, kreirajući svojevrsni cirkus za svoje kapciozne potrebe, te ujedno stvorio metu za svakodnevno pljuvanje, korenje i ritualno čišćenje sopstvenih frustracija. To je uostalom slučaj i sa preostalom državnom aparaturom, kao i samom ideologijom koja služi u cilju formiranja vlasti. Dajte nam sud, daćemo vam čanče, dajte nam komunizam, daćemo vam krnji socijalizam, dajte nam kapitalizam, evo vam hiper naoštrenog društva željnog da troši, koje pritome nema dinara u džepu. No, to je već neka druga tema.