Zauvek lose etiketirana osoba od strane ljudi koji ga ne poznaju dobro.
Razmazen - nista vise od drugih,povecanja paznja roditelja kada imaju jedno dete u vidu pruzanja raznih lagodnosti i poklona,svom cedu,nikako nije losa stvar.
Nacin koji on postupa sa tim stvarima i nacin ophodjenja prema pruzenim blagodetima je subjektivna stvar,svi ljudi se razlikuju.
Sebican,(samo u slucaju da je neko jedinac kaze se samoziv) kao malo dete moze da pokaze znake sebicluka,kao i svako drugo detence koje se bori za svoje mesto pod suncem. Pre ce biti da je to borba da ima nesto vise od drugih,bas iz razloga sto je sam.
Vezanost za roditelje ili kako se to vec naziva je opsesivna vezanost na jednog roditelja,u vecini slucajeva je to majka.Naprotiv,jedinac zeli samostalnost,a morate priznati da je majka samo majka i da ona kao takva samo njega ima,pa kome ce da udovoljava,cini,prica,moli,mazi,pazi...pre ce biti da je ona mnogo privrzenija njemu,nego on njoj...
Pametan za dvojicu,osobina pripisana jedincu,mozda iz razloga sto stvari gleda iz vise uglova,trazi cinjenice,razmisli pre nego uradi,verovatno zbog nedostatka brata ili sestre i neizmerne podrske koju onu pruzaju.
Iskreno,nebedjene osobine jedinca ces pre prepoznati kod nekog ko ima i bracu i sestre...
Autore, odgovori na prethodno pitanje. Svi jedinci i jedinke koje znam, imali su ove ili one probleme, naročito u vezi sa socijalizacijom...
Pretposlednji pasos "Pametan za dvojicu..." uopste nije realan - upravo jedinci NE sagledavaju stvari iz vise uglova, i to bas zato sto u svom najblizem okruzenju nemaju nekog cije misljenje se razlikuje od njihovog, i (bar oni koje ja poznajem) pokazuju tendenciju ka tom nekom "sebicluku" u sferi ideja, razmisljanja i stavova.
Kad jedinac ostane bez roditelja apsolutno sam o sebi vodi računa,i sagledava stvari iz 50 uglova ako treba da se tako izrazim.Greške koje počini nema ko da opravda sem njega.Ceo život provede tako što je odgovaran za sve.Ako se nešto polomi u kući,da li jedinac može da svali krivicu na brata ili sestru.Može da izmisli nekog drugara sa kojim se navodno igra i da ga proglase za malog psihotičara.Jedinci se uglavnom gaje od malih nogu da se uzdaju što se kaže u se i u svoje kljuse.
@mardz - ako "se nesto polomi u kuci" ? pa nije valjda samo od sebe? Ako je to jadno, diskriminisano, neshvaceno dete polomilo nesto, treba da ocekuje zasluzene posledice (bombonu ili batine - necu da se mesam ljudima u vaspitanje). Inace svidja mi se elektricarev komentar, razmisljam o tome da ga zadrzim u "clipboardu" i serviram uvek kada se jave 2 ili vise razlicitih misljenja:)
Iz mog ugla (jedinac), velika prednost je ta sto te odmalena smatraju nekako odraslom osobom, pa budes zreliji, i koliko god pricali to za vezanost za roditelje, lakse napustis kucu i krenes svoj zivot (imam par primera). To je sa druge strane mana, jer ces sa 30 i nesto godina kad budes na vrhuncu snage i zelje da stvaras, odjednom ukapiras da imas dva matora roditelja, babu od 90 i kusur godina, i gomilu rodbine koja od tebe ocekuje da ih sve "cuvas". Verujte mi, zajebana situacija, a svi mi koji smo jedinci cemo doci do toga.
Ako se govori o vezanosti, velika greska je sto svi misle da su jedina deca vezana za roditelje. Obrnuto je.
Taj sam.Mada nekako više gotivim ćaleta, ne znam što.