Vrhunac patrijarhalnosti.

Obicno dok malo ne odraste kuka sto nema brata (redje sestru). Kasnije shvati (gledajuci okolinu), da nije imao sa kime da se svadja i tuce oko: igracaka, odece, sobe, devojaka, a onda i podele celokupne, mukom stecene imovine roditelja.
Ostaje mu samo da se zahvali tvorcima.

Zauvek lose etiketirana osoba od strane ljudi koji ga ne poznaju dobro.
Razmazen - nista vise od drugih,povecanja paznja roditelja kada imaju jedno dete u vidu pruzanja raznih lagodnosti i poklona,svom cedu,nikako nije losa stvar.
Nacin koji on postupa sa tim stvarima i nacin ophodjenja prema pruzenim blagodetima je subjektivna stvar,svi ljudi se razlikuju.
Sebican,(samo u slucaju da je neko jedinac kaze se samoziv) kao malo dete moze da pokaze znake sebicluka,kao i svako drugo detence koje se bori za svoje mesto pod suncem. Pre ce biti da je to borba da ima nesto vise od drugih,bas iz razloga sto je sam.
Vezanost za roditelje ili kako se to vec naziva je opsesivna vezanost na jednog roditelja,u vecini slucajeva je to majka.Naprotiv,jedinac zeli samostalnost,a morate priznati da je majka samo majka i da ona kao takva samo njega ima,pa kome ce da udovoljava,cini,prica,moli,mazi,pazi...pre ce biti da je ona mnogo privrzenija njemu,nego on njoj...
Pametan za dvojicu,osobina pripisana jedincu,mozda iz razloga sto stvari gleda iz vise uglova,trazi cinjenice,razmisli pre nego uradi,verovatno zbog nedostatka brata ili sestre i neizmerne podrske koju onu pruzaju.
Iskreno,nebedjene osobine jedinca ces pre prepoznati kod nekog ko ima i bracu i sestre...

Jedino muško dijete porodice, bez obzira koliko sestara imao.

Je jedino muško dete u porodici. On je uvek mamin mezimac, a u isto vreme i tatina muškarčina. A on u veći slučajeva je nešto sasvim treće.