Vapaj majke za izgubljenim potomkom. Otela ga ona rospija i letigorka što ni vodu ne ume da skuva, ali ume da uspija i vileni oko njega dok mu pamet ne zaludi. Otišao je od kućne trpeze, zaboravio domaću supicu i sarmice u zelju. Sad jede podrigušu i suvi lebac, a gorki mu zalogaji, omršavio i ubledeo, nema snage ni da se nasmeje. Eh, što sirota ne rodi ćerku da ostane uz nju da je sluša i poštuje. Bar bi joj ćerka unuče rodila, ova neće ni da pomisli.
- Šta kažeš mama, savila sarmu kao tvoju, a?
- Ma nisam dragi, ne može moje kuvanje ni da se uporedi sa maminim...
- Jesi srećo, jesi, ja ovako dobro nikad nisam kuvala... ali ste mi vas dvoje nešto omršavili, sigurno nemaš vremena da mu kuvaš svaki dan?
- Ma imam, navikao je on svaki dan na topao ručak, nego pokušavamo da dobijemo bebu pa... :crvene obrazi od stida:
- Dobro, de, ne mora mama baš sve da čuje... nego, vidimo se sutra opet na ručku? Da ne propustimo ni jedan dan...
- Vidimo se sigurno...*
- Mico, kakva ti je snajka?
- Uf, sestro, ne pitaj! Ono moje siroto dete ima da skape uz nju od gladi i umora! Duša me moja boli za njim....
Увек било...! Ово ме делимично подсетило на:
http://www.youtube.com/watch?v=XY1szKioC_E
+
Ахахахаха, како ти то само верно пренесеш, чудо једно+++
Siroto prvenče! +++