Šipka za giros
Zadnja opomena, crveni karton u svetu svinja, telića i swatkih mawenih jaganjaca.
Mnoge životinje su tokom vremena razvile fobiju od tog roštiljskog elementa i jako rano završile u ludnici a kasnije... klanica je bila neizbežna. Mada, neke su se i folirale pa su namerno išle da konkurišu u Juhor i *Matijević*. Jer bolje da je zakolju nego da im se posle smrti smeju. Zna se ko ide na kolac. Samo onaj najgori ološ i gojazni.
Kao što su i ljudi od krvi i mesa tako i one imaju osećanja. Čak i one ostarele domaće životinje iako znaju da nema šanse da na tome završe i one su plašile ali i opominjali svoje mladunce kako da se ponašaju u štali, na livadi da im ne bi doš'o čika sa močugom.
Međutim, kokoške lude za njim, lude u pizdu materinu. One jedva čekaju da se nataknu i bole ih dupe šta će ostale svinje i krave da kažu. Njima je nekad i ušlo nešto a šta je sa njima, šta? Mislim, kurac od pevca se ne računa. Čim ti njemu ne vidiš da mu se mlatara nešto između nogu nema od toga ništa. I posle ne vole šipku? Čim se one mlate pola sata posle klanja zamisli kolko su ga željne, jebote.
- Je l' bre kravo, ne fališ se da ti bio Toma veterinar!? Je l' bilo malo prstima gore-dole a, a? El rčk'o?
- Aha, hihihi. On baš zna sa kravama, muuuuu...
- Pa, nije ni nama kokoškama loše, dapače, naučila sam tehniku kako da zaglavim jaje pa da Tomica dođe i kod mene. A ja sam gibraltarka, prc! Znaš kolko je tek meni dobro.
- Al ja imam veće sise! Munem! Sa sve čet'ri!
- PAZI! DOLAZE IZ FASTFUDA!
- GDE!? AAAAA!? :mrtvačka ukočenost:
- Kol'ko si ti štrecljiva lolo.
- Marš u pičku materinu!
- A, nije debeo.
-----------------------------------------------
- Ljubavi, jede mi se giros.
- Taman sam ga načičko, priđi leptiru moj.
- Mhm, e jesi stoka. Javi se kad ti nabrekne paradajiz.
