Kilo nepotrebne gvožđurije koja vam se nakupila. Postaje aktuelna i jako potrebna, kada shvatite da je do plate to sve čime raspolažete. Onda sve lepo razvrstate po apoenima, upakujete u papirnate fišeke, specifikujete, savladate sram i na nekoj trafici nonšalntno upitate prodavačicu da li joj trebe sitniš sa kojim "ne znate" šta biste. Trafikantkinja je veoma ljubazna, sitniš joj je uvek potraban, pa sve to čini da se osećate manje bedno.
Tužno zapravo; Kada se nečija vrednost zasniva na hrpi metala, ili bezvrednih papira, iako možda ima više kvaliteta od nekih koji uopšte ne moraju da razmišljaju o tome.
Sorry na spamu defke, samo ovo je priliv emocija koju je izazvala.
+
Има истине. Мада ме је већ неко искритиковао да ме туку гајби и да хејтујем због тога. Мада сам дао пар плусева.
Nema potrebe da se osećaš bedno, to "kilo nepotrebne gvožđurije" je vrlo tražena roba po svim radnjama... a vidiš, može i poneki sladoled da padne!
Jednom sam tom gomilom gvoždjurije platila nešto na trafici. Gospodja je to uredno izbrojala i u srce me pogodila (nešto me nagrdila, sreća te se ne sećam tih reči).
Vratim se svojoj kući, prevrnem sve budžake i džepove, uredno prebrojim najsitnije apoene, vratim se do trafike, uzmem novine i onoj debilki pobacam sve te pare po STR-u.
Ona će meni!!!
To je onih 20 din u metalu na dnu torbe :D
+