Ono što ne nosim po džepovima kad je oblačno.

Kilo nepotrebne gvožđurije koja vam se nakupila. Postaje aktuelna i jako potrebna, kada shvatite da je do plate to sve čime raspolažete. Onda sve lepo razvrstate po apoenima, upakujete u papirnate fišeke, specifikujete, savladate sram i na nekoj trafici nonšalntno upitate prodavačicu da li joj trebe sitniš sa kojim "ne znate" šta biste. Trafikantkinja je veoma ljubazna, sitniš joj je uvek potraban, pa sve to čini da se osećate manje bedno.

Mlađi naraštaji metalaca.

Kovanice malih apoena, koje se uvek zadrzavaju u dzepu. Imaju obicaj da nekada probuse isti, pa zavrse u postavi pantalona ili trenerke. Osnovna uloga mu je da zvecka i da u tom kilogramu metala koji nosate, nema ni 20 dinara. Takodje sitnis je ono sto vam u prodavnici nikada nece vratiti, ako se radi o kusuru.

Ono bez čega prosečni vernik i ne kupuje sveće.

Kolekcija metalnog novca u što manjim apoenima kojim babe plaćaju i koriste da što duže ostanu u dragstoru ne bi li rastegle razgovor sa prodavačicom (nažalost ne shvataju da rastegnu i red iza njih)

Izumio vlasnik prve trafike u antičkoj Grčkoj kako bi mlatio pare. Uvek se vadi da nema sitno i uvljuje turske žvake ili krem bananice. Ako kojim sličajem nemaš dovoljno tj fali ti koji dinar da kupiš časopis i sok baca pogled ko da si mu zapalio štampu. Koju sekundu kasnije drčno ti dobacuje: "Ajde ovaj put ali sledeći nemoj ovako!" Naravno mušterija uvek promrlja neko hvala ali zapravo bi najradije bacila kupljeno direktno u glavu.
Trenutno je IN prodavati Orbit žvake po ceni od 51-53 din kako bi kupci rasitnili pokoju stotku, i naravno ostavili metal s namerom da im ne zvecka i cepa džepove. A najviše vole da da(ru)ju one lepe kvalitetne Jugoslovenske kovanice.
Jedina prednost sitniša je sto se stalno nemarno ostavlja po stanu, pa kada nestane kinte obavezno se pretražuju svi ćoškovi u nameri da se sakupi dovoljno za cigare ili hleb.