- Pitala Boja za tebe, kaže doimaš joj se.
- Oho-ho, tako ti ja na žene utičem. Nego, koja je ono Boja ne sjećam se?
- Ona što je čamila u ćošku, pila Jelen, ima smeđu kosu, smeđe oči, onako prosječne visine, ni debela ni mršava, ona ba.... Ma ne znam kako da ti je opišem.
- Siva, a? Ništa ti za nju, nego kak'a je ona mala spinerka, što se ispovraćala na Mikija?
----------------------------------------------------------------------------
- E, da znaš da jedva čekam da odem kući da jedem hranu u boji, dojadila ova siva menza.

- Изволите, господине, тамо можете гласати!
- Хвала...(узимаш хемијску у руке, гледаш листић)
- (себи у браду) Кога да изаберем у овом сивилу?
- 'Ајде дечко, има нас још овде...
- Уффф, мајку му, мени ово све исто...Ови били...ови нису били, ал' никад неће ни бити...ови су били, па нису били, па би сад опет да буду...ови 'оће у Европу, ал' с Pусијом...ови оће у Русију ал' без Европе..ови не знају шта 'оће...ови не знам ни који су...
- 'Ајде брже бре!
- Уф! Море, ко вас јебе све! (хемијском великим словима, преко целог листића пишеш) "Буди самом себи власт, онда власт неће ни требати."Е, тако!
(пресавијаш листић и убацујеш у кутију)
- Јeси глас'о за Радикале, ко'што смо се договорили?
- Јесам, тата, јесам...
- Лаже те, ми смо се договорили да гласамо за Напредњаке, јел' тако?
- Тако је мама, тако је...
(стиже порука од друга)
"Ето, и мој глас оде Дверима, као и твој јел' тако?"
- Управо тако, Милане, управо тако...
_______________________________________________________________________Толстој, Васкрсење