Sjednica/prelo

Некада давно, када је термин "ноћни живот" представљао окупљање код комшије уз картање и разговор до касно у ноћ, а када дискотеке и клубови нису постојали ни у траговима, народу је било потребно нешто што би привукло и окупило цело село. Догађај који би привлачио и старо и младо, а углавном младо. Догађај који би привлачио и мушко и женско, а углавном женско и то зрело за удају. И што је најважније, догађај који не би био везан ни за један датум или празник већ би могао да се понавља често, кад се народу прохте. Идеално решење за прекраћивање дугих зимских досадних ноћи на селу, народ је пронашао у организовању сједница или прела. Окупљања душу дала за удварања и рекламирања женских чељади зрелих за удају (15 или више година). Уосталом, оно што Толстој и Достојевски у својим романима описују као забаве које се организују у буржујским кућама, нису ништа друго до мало елитније и раскошније верзије сједница или прела. Пошто међу нашим сељацима није било буржуја сналазили су се на разне начине, а углавном су се окупљали у сеоским школама или задружним просторијама. Довољна је једна велика празна просторија у коју би се убациле столице и клупе, столови нису прекопотребни, једна сијалица на средини и пећ која ће довољно добро да загреје просторију зими. Служила се квалитетна домаћа или вино, кувано. Слушала се музика, најпре тако што је неко од писутних свирао, а касније су се појавили и грамофони, бистрила се политика (и тад ништа мање него сад), удварало се, рађале су се љубави, каткад избијале и туче...
Сједнице или прела су у међувремену еволуирали па се данас омладина окупља у дискотекама. Не бистри се политика, музика је прегласна. Младиће не привлаче удаваче него промотерке. Са средине плафона не виси сијалица него кристална кугла. Не служи се кувано вино, нити квалитетна домаћа, већ нека полупића попут јегера и разблажених коктела. Окупљања почињу знатно касније него некад, а завршавају се знатно раније, ујутро. И да, није више бесплатно, улаз се плаћа, до поноћи, а онда је слободно.