Auto srednje klase, za one koji imaju dovoljno da ne moraju na biciklo ili neki krš, a opet nemaju dovoljno za neku Oktaviju, koju vozi lokalni funkcionerčić. Vlasnik Škode, Luka, nastavnik srpskog u školi i njegova lepša polovina, Nina, nastavnica muzičkog jedna su skladna, skromna porodica. Žive kao podstanari, od skoro, u trošnoj kući u Kaludjerici, jer ih je gazda najurio sa Banovog Brda, sa najezdom siromašnijih ruskih oligarha. Njihov sin, Miša, nema najnoviji ljakse zlatni ajfon, ali zato ima Motorolu e. Ne mogu da priušte letovanje na Azurnoj obali ili na Siciliji, ali zato su Tasos ili Budva skroz okej.
u kojim firmama? ja nešto ne viđam službenu Fabiju često... neće biti da svi imaju stari BMW, ima ih dosta, ali ima i dosta Fabija, to je neki niži prosek ako mene pitaš.
što se tiče uzora u pisanju, zar je loše biti inspirisan nekim delom ili definicijom?
Izvini, zaboravio sam da naglasim da je to moje subjektivno viđenje - i fabije (parking koji zajedno koriste tri firme je pun službenih fabija i rapida i sve ih voze merčendajzeri, niži rukovodioci i poneki kurir) i same definicije.
Ne kažem da u tvom kraju nije drugačije, ovo je samo moje mišljenje i iskustvo.
Ali, valjda se podrazumeva da se u komentarima iznosi lični stav.
Auto srednje klase kod nas je 15-20 godina star bmw.
Fabija je sirotinjski službeni auto.
A i definicija je nekako sirotinjska: vidi se ko je uzor u pisanju, ali nije taj rukopis.