Za razliku od običnog seljaka (čoveka koji živi na selu i bavi se poljoprivredom), ljakse se razlikuje po tome sto živi i radi u gradu.
Prosečan ljakse je obavezno u svađi sa : mozgom, stilom oblačenja, osnovnom kulturom, bontonom i sa još mnogo stvari koje čine čoveka normalnim!
Jer, blago onom ko je seljak u opanak, a ne u glavu!
Prepoznatljiv po flash čarapama i kabriolet cipelama!
Seljak iz grada.Obično je to neotesana bukva i nepopravljiva buzdovančina koja se trudi da ostavi utisak gospodina,iako ni prosto proširenu rečenicu ne ume da sastavi.
Primer:Raznorazne persone iz Grand prodakšna i uopšte naše "cenjene" estrade.
Nešto između seljaka i papka. Seljak je čovjek koji živi i radi na selu, a papak je lik koji ne mora biti isključivo sa sela ali je s manirima goveda. Ljakse je u biti neka light verzija papka, a tvrđa verzija seljaka.
- Vidi onog' kako se obuk'o
- Ma, ljakse, pusti ga...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.