Rečenica koja opstaje tokom duge istorije naše države, i prenosi se sa kolena na koleno. Jako je specifična jer njeno izlaganje mora biti prećutno. U razgovor se mesto nje, umeće druga, po sagovornika manje bolna rečenica, uz obavezan kiseli osmeh. Glavna rečenica ispunjava onog ko je "izgovara". Njenom upotrebom, makar u sebi, drugom učesniku dijaloga se jebe sve po spisku.
- Šta je uradio Marko na prijemnom? Moja Saška prva od 547 prijavljenih!
- Pao, treći ispod crte! (Mater ti jebem nenormalnu i ovaj moj da je učio ko tvoja Saška, bio bi novi Tesla)
- Pa šta će da radi? Da pauzira? Moja Saška ide u Ameriku na tri meseca dok joj ne počnu predavanja!
- Pa spremaće ponovno prijemni, crtaće! Zapelo dete za Arhitekturu, ništa drugo neće da čuje! Baš lepo za Šašku! (Dabogda je tamo u Americi razguzio neki kurati crnac, za bolje i nije)
- Ma dobro je on dete, naučiće to sigurna sam!
- Hoće! (Sladi se sladi, po kurcu me gladi)
*
Šta je s tog imena "Marko"? Bokte, ja kad god definišem nešto, samo mi to ime padne na pamet, blokira mozak u sekundi. ;D Odlična +
У, много добра дефка...! Сјајан израз!! +++
Много мислиш на мене... Лололо!
Ма, ухватио ме неки егоцентризам данаске, па... нема даље...! :-Д
Хвала свима! Поготово Циклону што га после дуже паузе видим на својим дефкама! Немој се вређате ви остали :Д
PERFEKTNA defka.
Plus, naravno.