Gorčina koja obuzima i zaplenjuje čula... okusiš je, utapaš se u gorko, curi ti na nos, bališ. Na neki način prija. Radosno pružaš zagrljaj podu. Ne znaš koji je sat, dan, pa i mesec. Ne želiš da znaš. Postavljaš se van sebe, lebdiš, kerebečiš se na priliku koja se previja. Hranljiva.
Malo jasnije: način na koji osećaš neki bol, gorak je, gorak, a na neki način i sladak, uživaš i hraniš se njime.
Ne znam zašto silazim na kej.
Možda zbog čamaca. Uvek ima toliko puno čamaca, načičkanih i raznobojnih, sve tako veselo, u blizini onaj mostić sa cvećem prikačenim na visoke stubove. Oduvek me je interesovalo ko to cveće zaliva i zašto bi se neko bavio tim. Jedna od večitih misterija.
Reka miriše na prljavo i na ribu, sasvim fin miris, ako se čovek navikne. Razmišljam da li da sednem na betonsku klupu, ali ipak ne, 'ladan je to beton. Vrpoljim se. Pored mene prolazi neko mečkasto pseto, podosta pitomo za svoju zversku pojavu. Vrši nuždu u blizini, šapom zakopava svoje delo. Pobogu, pas koji zakopava izmet. Zar nisu mačke te koje to rade?
Kao da dan ne može biti dovoljno skenjan.
Idem uz kej, pa niz kej, i tako u krug, hodam, tapkam svojim malim starkama, navlačim kapuljaču svoje male karirane jakne, bez razloga. Toplo je, nema kiše. Samo mi se stavlja nešto na glavu. Ljudi verovatno misle da mi nije dobro.
Glupavi parovi. Kroz noć se šunjaju glupavi parovi. Neka devojka sedi na klupi, dečko stoji pored nje, i on je navukao kapuljaču na glavu, priča nešto dozlaboga interesantno, nema sumnje. Druga devojka hoda uz ivicu, onu uzvišenu, onako kako rade deca, dečko je drži za ruku. Uf, ala smo zabavni! Bedak.
Ma, priznajem, lepo je to.
Momci, moguće, spuštaju svoje šape na svoje devojke, neko kuče, manje, avće u prazno, automatski, bez smisla. Ja stojim i samo sišem gorčinu, dišem gorčinu, proždirem gorčinu. Ona proždire mene. Obuzimamo se pipcima, tupi udarci mi biju u lobanju, svaka pora je obuzeta i svaka tačka, i svaki sastojak ovog sklepanog tela.
Ako, neka je.
I gorko je, gorko, gorko. I slatko, slatko. I isto nema smisla.
Živela patetika!
Može se to, Jocko, nadam se da na Vukajliji još vlada sloboda, ali nisam sigurna, pored ovih reformi... :D
Deluješ mi pomalo depresivno i razočarano iz primera... Ako su ti ovakvi i pismeni iz srpskog, onda nemam reči... :)
A, Dankane, mora se malo, šta sad? :D Dajem sebi oduška da priznam da sam u potpunosti u stanju tinejdžerstva!
Зезам се, дао сам плус, јер је израз коректан, али текст... Јебига, једно 15 година мање ми треба да бих га озбиљно схватио :)
Pismeni iz srpskog su mi po mojoj skromnoj proceni, baš kako treba :D ,a ovo ti je bedačenje u definiciji. Umem ja i mnogo veselije.
Podsetilo me na Heseova sabrana dela: 'Srećan je ko ume da voli' , napisano u tom fazonu, kao heseovi junaci, samo iz ženskog ugla.
Bleh... Ovo... Maloletna sta je ovo bre?! Jebes bedacenje uzivaj u zivotu!!! Zivot je previse kratak za bedacenje, tugu, patetiku i ostala sranja... I evo plus, i u zdravlje, i da sledeca defka bude barem malo veselija.
Paracinacusvedske, nadam se da hoće, ovo je malo škrabarije, da se oraspoložim.
Anonimuse, onda si ti Ivo Andrić, a ja moram iskazati oduševljenje što si vaskrsao i možeš da razgoravaš sa mnom, jer sam tvoj ( Vaš? ) veliki fan.
Hm.
:D
Svidjaju mi se tvoje recenice,duge,govorljive i sadrzajne,i definicije su ti zanimljive,samo malkice preopsirne za ovaj format,skrati,sazimaj,hrabro se oslobodi onoga sto mislis da je visak i dobices pravu formulu za uspeh....eto moje nek ti budu primer :PPP
Meni se više đa ovako opširno, pa kako prođe, prošlo je. :D Nije mi toliko do popularnosti, a i pravim poveće pauziranje s radom na Vuki.
Fala na primeru, mike, proučiću. :P
U svakoj definiciji se izrazito vidi u kakvom si raspoloženju bila dok si je pisala znaš :P
Ne vredi žaliti za trivijalnim stvarima u životu, jer bilo koju količinu pogrešnih koraka može ispraviti jednaka količina ispravnih. Samo smrt zaslužuje naše suze, jer to je jedina prava tragika, koju ni bezbroj ispravnih koraka ne mogu ispraviti. U.N. (Da udarim ja svoje inicijale kad mi već došlo da pišem :D)
Plus
Stvarno, unfawkable? Koje raspoloženje preovlađuje?
Drago mi je što uspevam da prenesem emociju na tekst, isprazni tekstovi me užasno plaše, jedina mana je što kada sam tužna nema šanse da napišem nešto u drugačijem raspoloženju i obrnuto. :D
Ne znam šta zaslužuje suze, i ponovo, sve češće se osećam uplašeno jer sam svesna da postoji toliko stvari koje ne poznajem i da će pre ili kasnije, neke od njih, kobne, iskočiti, iznenaditi me...i... i ne znam. Plašim se.
Vidim da si rešio da me počastiš mnogobrojnim komentarima, hvala ti na tome što si se potrudio da pročitaš i iskomentarišeš, to me jako raduje. :D
U ovom specifično preovlađuje..... (dramatični efekat, bubnjevi)...... GORČINA :D
Šalu na stranu, maksimalno je prožet apatijom, blagim bolom, kao onim koji dobijamo kada provodimo sate razmišljajući koja je svrha života (Za one koji to rade, ja sam imao običaj da radim to vrlo često jednom davno), u krajnjim crtama možda čak i tugovanje, ali ne u preteranoj meri.
A to da ne možeš da pišeš drugačije nego što se osećaš, to je dobra stvar, pokazuje da si iskrena osoba, prema sebi i prema ostalima. Samo liceme... *KHM* *KHM*... Dobri glumci mogu da pišu i ponašaju se drugačije, pa i skroz suprotno nego što se osećaju (I ja onda povremeno spadam u licemere, ali mi je znatno draži tip ljudi kao ti, koji ne glume osećanja)
Pa sad, mnogi se ne bi složili sa mnom, i rekli bi da smrt nije jedino zbog čega bi trebalo da se plače, ali opet, to je zato što svako za sebe otkriva šta je njemu tragika a šta ne. Jedna stvar je sigurna doduše, neke stvari, bilo da te iznenade ili dođu po stoti put, uvek imaju isti udarac. Tako ja nikad nisam naučio da se nosim sa smrću, i verovatno nikad i neću. Neke stvari ljudi jednostavno moraju da istrpe, da im dozvole da ih boli, i da posle nastave dalje, ponavljajući sve kada se to nešto opet desi.
Što ne mora obavezno da te plaši, od svih ljudskih pokretača, bol je jedan od najjačih. Možda je i istina kad kažu da te ojača.
Ma da imam više vremena, bilo bi ih još, ali ovako moram polagano kad uhvatim slobodan trenutak, ali ne sekiraj se, nisam još ni pola definicija pročitao ;-)
Ma, mogu i minusi, znam ja šta sam ovim mislila. Bedak je bedak.