Slavko Njunja

Свако селу у Србији има свог Славка Њуњу. Добро, свако село са продавницом у Србији има свог Славка Њуњу. Не рачунам мања села где јадна деца морају да пешаче по 15 километара сваког дана да би стигли до школе. Узбрдо. У оба правца.

Елем, Славко је онај тип кога никад не можеш да нађеш кући. Онај тип који увек виси испред продавнице/драгстора. Добро, не увек. Кад се негде пече ракија, он је ту. Кад ти дође ћале из Швабије, он је са њим код Слободана у кафани. Кад му затреба који динар да плати курву у граду, оће да надничи, што да не, није слаб, развијен је, вредан, може да ради, али неће ако не мора. И кад је испред драгстора, ретко кад седи. Углавном стоји, шетка се около, испија зидарца, чеше јајца и смара клинце да му купе сладолед. Руменка јеби га, зна и он да су остали скупи. Зубе углавном нема, што због отварања пива истим, што због руменка. Каже да су једном приликом само утрнули кад је загризао сладолед и ујутру их је нашао у кревету. А и који ће му курац, ионако га нико никад није видео да нешто једе. Њему је пиво и храна и пиће. Срам не осећа. Не либи се да каже жени у аутобусу "Госпођо, испала ти пичка" и зато смо ми клинци вазда цео живот чекали други бус, кад видимо да чека испред продавнице на станици да оде у курве. А и због тог што увек седне негде око нас и прича како је са нашим маторцима јурио кураве по селима у околини Јагодине, осамдесетих.

Славко није глуп. Од школе има само 4 основне, али је у првом био чак врло добар. Сналажљив је јеби га, који ће му курац школа, ионако увек можеш више испред продавнице да научиш него у школи. Нећу да грешим душу, није ни ружан човек. Није неки лепотан, али је далеко од ружног. Ипак, Њуња се никад није женио. Криво ми помало кад сконтам да је он његовом Рајку син јединац, а да Рајко није имао ни браће ни сестара, тако да ће вероватно да се затре лоза, али Њуња има изговор, као и за све остало. Све жене су курве. Осим моје мајке, јелте. Клинце наравно нема, а и можда је боље тако, јер управо замишљам на шта би то село личило да је пуно малих Њуњића. А јебеш га, ако је веровати његовим причама, пола ових клинаца по селу су његови. Јебеш ми матер, па ја и моји буразери уопште не личимо, сад сам сам себе сјебао.

Живео Славко Њуња.