- Odemo mi u kafanu, jedemo, pijemo, i kad da platimo, vidimo nemamo nemamo pare ni jedan ni drugi... sledeća scena: sviće jutro, a mi još peremo sudove...

-Јао брате да видиш срања синоћ. Улазим ја у Боеме, кад оно Миле, Цупи, Пера и Бране за столом са 2 бокала Виљемовке. И знаш ме, ја навалим ко Жељко на Евровизију. Следећа сцена, Леа мени у крилу, ја њу за кукове, питам шта пијеш итд... Мало је опијам, и то би било то. Следећа сцена, излазимо она и ја напоље, осећам хладан ваздух, ваљда се зато и сећам овога, идемо као да се прошетамо...Стигла ми је порука, и црнило. И последња сцена, она и ја у трави, мало акције, немам појма да ли је нешто било, ал’ било ми лепо. И крај, у кревету сам, све ми је шарено, вероватно је била кућна достава.
-Ау брате, видим било је теби лудо синоћ...