slemovanje

То јест хедбенговање, је омиљена физичка активност свих правих металаца, рокера, панкера и короваца. Идеалан начин избацивања негативне и убацивања позитивне енергије. Пола сата хедбенговања троши брдо калорија тако да се посебно препоручује онима којима је нпр. џогирање сувише монотоно и досадно. Састоји се у томе да млатите главом у ритму музике тако да коса што више лети око вас. Они мало искуснији могу да слемују тако што врте главу укруг цео минут а да се при томе не онесвесте. Иначе, ово је само једна од више активности које практикују горепоменути заједно са ер-гитаром (air guitar, свирање "невидљивих" инструмената тако да опонашате музику), стејџдајвинг (stage divе, кад се залетите са бине и скочите у публику), мошпитовањем (mosh pit, народски речено "шутка" на сред концерта) и наравно незаобилазно показивање рогова. Заправо, постоји још једна а то је анти стејџдајвинг, када се залетите из публике и скочите на бенд који свира на бини. Наравно, ово је маааааалко теже за урадити. Иако на први поглед делује да сви они слемују на исти начин свако од њих има неки свој специфичан трип по коме се разликује од осталих, финесе су у питању.

Како год, слемовање има посебну драж уколико се практикује на јавном месту јер моментално привлачи погледе знатижељних пролазника. И док неупућенима и људима који слушају нпр. џез или народњаке овакав вид изражавања наклоности ка музици може деловати детињасто или ненормално, онима који их практикују ове активности су једноставно записане у генима и представљају најприроднији могући начин "ђускања" уз музику. Једна напомена, уколико сте почетник немојте да претерујете, може вас заболети врат.