Proizvod koji uvek bode oči svojom cenom, iako je nekvalitetniji od proizvoda iste vrste iz bilo koje druge zemlje.
Gorenje skuplje od Filipsa, Laško skuplje od Ginisa...
Za nas ostale eks-Jugoviće, sinonim kvaliteta. Mada su i drugi proizvodi iz ostalih republika mahom šljakali junački, ipak su počasno mjesto u tom panteonu zauzimali artikli s mejd in Dežela naljepnicom. Razlog tome leži u našoj predstavi o Slovencima kao narodu, odnosno uvjerenju da će isti posao Boštjan da obavi bolje, efikasnije i pouzdanije od Ljupčeta.
Nikšić, rendom prodavnica bijele tehnike:
- Da, mislim da će ova odgovarati!
- Vidi majko ovu Beko mašinu, džabe je, 230 eura!
- A šta smo mi, neka sirotinja da kupujemo najjeftinije?
- Kakve veze to ima, veš-mašina k'o veš-mašina, vrti bubanj i ova i ona... A. Janez zdelava. Sad mi jasno.
- Neka sad, ja Slovenca znam odavno i vjerujem da to što on napravi valja.
- Znam, zato ne možemo da uvedemo kablovsku, zbog jebenog Iskra televizora iz '83...
- Je l' radi - radi, i šta bi sad tu ti mijenjao? Znam ja šta bi ti tražio na tih 150 kanala!
- Njenjenje, pojma nemaš, pri internetu mrtvu televiziju u te svrhe da koristim?
- Ništa ja nijesam navodila. A koje to svrhe, baš me zanima?
- :guta knedlu:
- Podsjeti me da ti prekontrolišem one fejzbuke kad se vratimo... Izvinite? Evo, ovu uzimamo. Kako? Da, da, na 24 rate, standardno.------------------------------------------------
Hamburg, isti dan, isti sat, isto neka rendom prodavnica:
- Franc, vidi, kako se ovo čita? Gorendže? Gorenže? Da čudna li naziva!
- Mislim da je na španskom pravilno ''Gorenhe''. Batali to sranje, ae uzmemo Virlpul k'o sav normalan svijet.------------------------------------------------
PRAVDA ZA LJUPČETA
