Slušalice za uši

Ide drug/rođak/mušterija ili neko drugo biće prema tebi i maše li maše. Registrujući njegovu pojavu, stopiraš pjesmu (stopiraš, ponavljam, ne pauziraš, filmovi se pauziraju, pjesme se slušaju ispočetka) i klimneš glavom put gore jednom ka' da ga pitaš "E, što je?".
- Čuješ li ti mene jebote, derem se ka' budala, će pomislit' narod da sam lud. - veli on.
- I nebi pogriješili, a mislim da je očigledno da ne čujem spoljnje zvuke.
- Kako me nisi čuo jebote!?
- Ne psuj, nismo u skupštinu, a čuću te kad budu napravili slušalice s kojima ćeš mo'ć da paralelno čuješ muziku, sagovornika, talase zaostale od Velikog praska i ženski prdež.
- Ja mislim da to već ima, samo što s ovima čiješ vodoravno, a ne paralelno...
- Može bit', ali to mene ne treba, mene su dovoljne i ove obične, te su za ljude sa specijalnim potrebama ka' što si ti.
- S tobom čovek ne može ozbiljno da priča, odo' ja, vidimo se.
- Ti sebe smatraš čovekom? Šalim se, dobar si ti momak... Za izbjegavanje. Aj pa se vidimo brat moj, ostaj mi zdrav, kad već u glavu nisi normalan.
- Ma nosi se kavgadžijo.