Odmah da razjasnimo, šmele nije isto što i šmeker. Jok. Šmeker, on se trudi. On se namešta pola sata ispred ogledala pre nego što izađe, on zna sto fora da smuva devojke, i jedino to mu je cilj u izlasku.
Šmeletu, ne.
On nije prelep. On ne zna fore. On se ni ne trudi. On je jednostavno prirodno simpatičan. Takav kakav jeste.
U izlasku se zajebava sa društvom, veseli i pije, ali ne i opija. On zna meru pića koja će u njemu stvoriti dozu opuštenosti i sreće. Taman toliko da ne naduva kad bude razvozio pijane ortake po kućama.
Glavna njegova osobina je nejasna privlačnost. Uvek se pitaš kako on završi sa ribom, a sve vreme se zezao sa tobom. To je zato što on ima dar. Prirodni talenat. Njega uvek gleda neka devojka. Ne sve, ne pet, ne tri. Jedna. Ma koliko se on ludo zezao sa ortacima, s vremena na vreme primeti da mu se smeška. I da ga gleda.
Nećeš skontati, a on će u jednom trenutku biti sa njom. Reći će joj nešto obično, čak i nespretno, ali ona će pasti. Pala je ona i pre toga, ali sad i zvanično. I biće im lepo to veče. I možda će završiti u nečijem stanu. Sutra zvao on nju ili ne, ona se neće naljutiti. Ako je pozove, biće zajedno sve dok im ne dosadi. Onda će se razići mirnim putem, i možda će se još koji put potucati kad se sretnu, ali i pre i posle toga biće ok.
A onda će ga gledati neka druga. I tako...
I uvek ćeš se pitati kako devojke nisu nadrkane na njega. I nećeš nikada naći odgovor. NIko nikad neće.
Međutim, najbolja osobina šmeleta je to što on ne zna da je šmele. Zbog toga je možda i toliko uspešan, jer je prirodan. Tog trenutka kad shvati kakvu moć ima, on počinje malo i da se trudi, i da više obraća pažnju na sve. Tog trenutka on više nije šmele.
On postaje šmeker.
