Covek koji ima para. Onaj koji se moli Bogu za uspeh ujutru, a Djavolu uvece, a da ova dvojica to ne znaju.
Onaj koji zavrsi faks preko veze jer zna druga od sina cistacice u privatnoj kuci biznismena koji zivi tri ulice od dekana.
Onaj koji pokupi pare iz drzavne firme svercujuci firminu imovinu sedeci u kancelarijskoj fotelji, nakon cega bivaju pohapseni vozac i portir.
Onaj koji je nepoznati vlasnik nevladinih organizacija poput 'asocijacije nezavisnih elektronskih medija', 'unije nezadovoljnih penzionera', 'anti antianarhijskog pokreta'..
Onaj kojeg niko ne poznaje, a mnogi ga znaju. Zivi odmah tu preko puta.
Kada padne, mediji bruje, mi, obicna raja, ne verujemo da je to on.
I otkud kevo tolike pare ovim Radovicima?
- Pa sine, snasao se covek, radio, stedeo, valjda...
Izraz koji koristimo za čoveka koga bismo inače nazvali lopovom, ali iz određenih razloga ne možemo.
Rođak A: Vi'š onog mog, što je bistar mali! Imao onaj pos'o u opštini, crkavica, al' zna on ljude, dobio još jednu funkciju - u stvari je to isto, al' sad prima dve plate za isti pos'o, he, he... Sad će da se ženi, a tast mu je neki baja pa će mu sredi nešto malo jače, da se izvuče iz one rupetine od kancelarije, znaš... Plata nije mnogo veća od te dve prve, al' zato ima ko da mu stavi banku, he, he... u džep, jelte, za neke tu posliće.
Ćale: (meni) Vi'š kako je pametan Milanče! A ne k'o ti, vučeš se sa fakultetom, nikad vajde od tebe!
Ja: Šta ću... snašao se čovek...
Ukrao, orobio.
-Ćale, što se ti nisi snašao kao Maretov ćale?
-E moj sine da se tvoj tata tako snalazio odavno bi ljuštio krompir u Padinjaku.
