socijala

Bilo koja prostorija koja ima neku posebnu, ispodprosečnu društvenu atmosferu. Čak ponekad možda i odiše nekim posebnim vonjom koji može vrlo lako da se prepozna. Recimo da miriše na odeću koja je dugo stajala u prostoriji u kojoj se redovno prži crni luk pa to pomešano sa ustajalim duvanskim dimom.
Zidovi neodoljivo podsećaju na radničku klasu, požuteli okrečeni zidovi a na metar od poda se nalazi masna farba obično neke nedefinisano zelene boje kako bi se zid što manje prljao. Zidovi su požuteli od duvanskog dima jer se u takvim prostorijama ne poštuje zabrana pušenja. Negde u ćošku možda i postoji zalepljen znak, ali i on se od ogromne količine duvanskog dima zaprljao i više se i ne raspoznaje šta se na njemu nalazi.
Stolovi i stolice su '54 godište. Stolovi i ne izgledaju tako stari jer ih prekrivaju poluiscepani i izgužvani plavi ili karirani stolnjaci. Na sred stola tiho počiva žuta plekana piksa. Stolice odaju utisak da su nekada, svojevremeno predstavljale vrhunac dizajnerske kreativnosti. Sada već ni ne znaju koliko su zadnjica udomile.
Po toplom podu se čuje lupnjava borosana pomoćne radnice, u daljini iz starog kasetofona uz povremeno krčanje dopire muzika koju izvodi neka osoba kreštavog glasa uz pratnju harmonike. Čiče galame za stolom, neki se i svađaju, treći traže još jedno čokanjče...
Uskoro će i ovu, kao i sve ostale socijale da zameni neki urban butik ili fensi kafić...
A čokanjčići će, kao i ostali komadi inventara najverovatnije da završe na buvljaku u Zemunu...