socijala

Било која просторија која има неку посебну, исподпросечну друштвену атмосферу. Чак понекад можда и одише неким посебним воњом који може врло лако да се препозна. Рецимо да мирише на одећу која је дуго стајала у просторији у којој се редовно пржи црни лук па то помешано са устајалим дуванским димом.
Зидови неодољиво подсећају на радничку класу, пожутели окречени зидови а на метар од пода се налази масна фарба обично неке недефинисано зелене боје како би се зид што мање прљао. Зидови су пожутели од дуванског дима јер се у таквим просторијама не поштује забрана пушења. Негде у ћошку можда и постоји залепљен знак, али и он се од огромне количине дуванског дима запрљао и више се и не распознаје шта се на њему налази.
Столови и столице су '54 годиште. Столови и не изгледају тако стари јер их прекривају полуисцепани и изгужвани плави или карирани столњаци. На сред стола тихо почива жута плекана пикса. Столице одају утисак да су некада, својевремено представљале врхунац дизајнерске креативности. Сада већ ни не знају колико су задњица удомиле.
По топлом поду се чује лупњава боросана помоћне раднице, у даљини из старог касетофона уз повремено крчање допире музика коју изводи нека особа крештавог гласа уз пратњу хармонике. Чиче галаме за столом, неки се и свађају, трећи траже још једно чокањче...
Ускоро ће и ову, као и све остале социјале да замени неки урбан бутик или фенси кафић...
А чокањчићи ће, као и остали комади инвентара највероватније да заврше на бувљаку у Земуну...