Devedesetih godina veoma popularan naziv za krute, neudobne i veoma lomljive dvodelne keramičke proteze. Delile su se starijim osobama po domovima zdravlja kao danas kondomi mladima, doduše uglavnom uz knjižicu na uvid. Gotovo da nije bilo domaćinstva u poodmaklim godinama u kome se ne bi moglo naći barem tuce ovakvih naparava, često rasparenih, različitih veličina, oblika, nijanse, i po pravilu uvek u deficitu s gornjim ili donjim vilicama. Proteze bi obično vrebale iz čaša, šolja, sa frižidera, ormana, radnih delova, umotane u salvete ili potpuno "gole". Spekuliše se čak da su se socijalni zubi proizvodili u samo par veličina, pa bi se neretko događalo da napaćen penzioner više vremena provede čekajući u domu zdravlja u redu za zamenu nego u nošenju istih. Kontraindikacije prilikom nošenja, kojih je bilo u gotovo sto odsto slučajeva, bile su nagnječenje, konstantan nadražaj desnih, ili pak zveckanje, klepetanje, pa i ispadanje.

zubi koji govore u ime naroda...