- Ej kako je bilo sinoć? Jebiga ja nisam mogao da idem.
- Ma ne bi verovao šta se dogodilo.
- Što bre, šta je bilo?
- Seli mi za sto. Taman naručili pivo kad Đole degenčina snimi neku ribu sa kojom je pre bio. Počeo da joj šalje poruke, a ona sedi sa dve drugarice i sa pet likova od kojih joj je jedan verovatno dečko.
- Već naslućujem.
- Ma nevera. Ona ga odjebava porukama, dečko joj tu sedi, a ovaj magarac ne prestaje. Izvalio dečko da tu nešto nije u redu pa počeo da je cima i u tom momentu ovaj je još nazove telefonom. Mučenica se pogubila i počela da gleda ka Đoletu i tu i ovaj pogleda i skapira. Kad je krenulo opšte nabadanje po pivnici. Lete, čaše, flaše, šurikeni. Ma šou. Ne bi verovao.
- Epilog?
- Mare je završio na urgentnom sa njihovom dvojicom i još plus su se i tamo potukli. Đoleta i Dareta su uhapsili, a ja sam se štekovao u wc kad su naišli panduri, pa sam se provukao. Mada očekujem da dođu po mene svaki čas.
- Pa dobro, malo će te smarati i onda pustiti gajbi. Ni prvi, ni poslednji put.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ej matori jesi bio na vajt senzejšnu sinoć?
- Jesam.
- I jel bilo dobro?
- Ma onako. Nije bilo loše. Malo cirkali, skakali, bila dobra zika. OK je bilo. Jesi ti bio negde?
- U Burencetu.
- Jel bilo dobro?
- Ma idi bre. Šou. Ubili smo se k’o Nemci. Ribe na stolovima, svi divljaju. Do jaja je bilo. Opalio sam neku ribu u WC-u, ne znam ni kako se zove.
- Treb’o sam ja sa vama da idem. Ovde mi uzeli osam hiljada za kartu da skakućem sa nekom klinčadijom.
- Osam hiljada! Koja si ti budala. Ja sam se olešio za dve.

- i tako ti kažem, upecali smo šarana od sedam kila.
- kapiram matori, šou.