Sparivanje s pola mesta

(Хранислав излази из собе заједно с Љубинком, у исто време мајка улази у кућу, поздрављају се, Љубинка излази из куће)
Мајка: Ооохохохо, Храниславе, не пријављујеш нову жемску, а?
Хранислав: Мани ме се кево, радили смо два сата мртву математику.
Мајка: А јесте ли радили кхм МНОЖЕЊЕ, а? (намиг)
Хранислав: А бре кево, већ си ме с пола села спарила, и то само зато што су друга половина мушки, по твом режиму не би ни наш певац Биџа издржо, срце би му отказало после два дана.
Мајка: Немој ти мени, знам те ја да си ти опасан, 'оћеш да наскочиш ти, на тату си сав хихихи!
Хранислав: Кево, не знам зашто имаш потребу да ми испричаш доживљаје из твоје идеалне заједнице с ћалетом, кога то још интересује овде. Добро још с мушкима ниси почела да ме спарујеш.
Мајка: Па није ни то тако страшно, симпатични су они момчићи, нек се воле људи.
Хранислав: Е терај се бре кево у курац, не може се с тем ни причати.
(Хранислав креће према соби)
Мајка: Ако, ако, благо мајке, само ти наскачи, ваља се то.