Svakako jedna od interesantnijih fraza iz repertoara košarkaških komentatora i stručnjaka. Puki eufemizam za igrača koji vola ne može da ubode, onog koji sa bacanja pogađa "prvi obruč" u najboljem slučaju, a kada se zaleti u kontranapadu na polaganje, pokrivaš oči šakom i gleduckaš kroz prste, kao kada si k'o klinac gledao prve horore. U doba kada i u fudbalu drveta iz defanzive postižu golove, i to ne samo iz prekida, a to im nije primarni posao, postojanje ovog tipa igrača, a po pravilu su bekovi, za mene lično predstavlja misteriju. Ok, odbrana je ključ, ali ubodi, bre, nešto, jeb'o te pas.
Spisak poduži, ali ova trojka je paradigma:
Stefan Marković, Ivan Paunić, Branko Lazić.
Za razliku od prve dvojice Lazić bar neku trojku i nabode, a Veseln pravi rvač, zaboravio si Čakarevića i npr disciplinovanog i uzornog Metta World Peace-a iz Lejkersa. inače evo ti jedan +
I to sam u dilemi koja da se linkuje. :)
Agilni, da li mi veruješ da mi je Veselin bio "prvi pik" za primer, al' onaj, brate, ni nije košarkaš. Jeb'o mater svoju, kad se setim da sam onomad izgubio opkladu, ja se kladio da ga neće povesti na prvenstvo i čovek ode. Jedan od onih poraza koji teško padne čo'eku. E baš on, volina, nije bio siguran ni za polaganje.
Zaboravljen je najveći i najjači od njih - VESELIN VESA PETROVIĆ!