Spremati bukliju

Свадбени вир центрифугира све брже и више повратка нема. Мали је испросио младу, верио је, па куд би он сад?
Број двиски у тору je оптималан, а крмача је ономад опрасила 12. С гровером, ето њих на 40 кила до јесени. Погођена је најбоља музика за сва три дана, обашка локални 'армоникаш за дочек гостију на суво. Шљивар је искрчен да стану два шатора, капарисана са све столовима, клупама и судовима, да може 450 комотно да седне, и да има места да се поведе кумово коло. Кувар Мића је обећо да кува свадбарски купус. Бурад са вином и ракијом су на задовољавајућем нивоу, а и младин деда се понудио да дода балонче од 20 литара препеченице, биће.

Дакле, време је да се окити буклија и наспе она што је 'к'о зејтин', па да се крене по рођацима до седмог колена, комшијама у радијусу од 6 километара, пријатељима и назови-пријатељима, бившим колегама, вршњацима из осмољетке, класићима из ЈНА, буџама из месне заједнице, општине и среза...

Кад си спремио буклију, ред је да окренеш телефон да се најавиш или да поручиш по човеку, да ћеш у тај и тај дан доћи да зовеш да се дође на свадбу. Кад стигнеш, боље да сви чланови домаћинства буду у кући, свако мора мало да цугне из ове букове чутуре, а домаћица већ има спремљену карирану кошуљу да стави на буклију. Нову. Мислим, необлачену. Добро, можда једном.

Сатница се зна, у 9 кући на доручак, у 11 се креће по младу, а и да се тамо замези, у 1 је у општини, а у 2 у цркви. Ако баш не можеш да стигнеш на све ово, дођи на ручак у 3. Тераћемо док не попадамо, па и после тога.
Ето, све сам ти лепо реко, доспи мало твоје ракије назад у буклију, па дидем даље, знаш колко кућа још треба обићи?