Sramota me njegove sramote

Znate ono kad se nađete u prostoriji sa dosta ljudi, a došli ste sa nekim ko ne može da se ponaša k'o čovek ni jedan jedini jebeni minut, već pravi scene zbog toga što ga je lik za stolom pored popreko pogledao ili jer mu je konobar doneo supu, a on je tražio čorbu? Ili ono kad ste izašli u kafić sa najboljom drugaricom koja se, pošto je popila dva vinjaka pohvatala sa ćelavim likom koji ćale može da joj bude? Šta će narod pomisliti?
Jednostavno, najbolje je takve osobe izbegavati u širokom luku jer onda nikad nećete doći u situaciju da doživite transfer blama zbog dotičnog ili dotične koje, uzgred, boli patka za to što se o njima priča ili za to kako se ponašaju jer je njima osećaj sramote nešto što nikad u životu nisu imali.

Da vidiš, Mile, zove mene Aca večeras da izađemo na piće, dobio čovek prvu platu, pa da časti. I ja ajd, odem. Kad sam došao, on se već olešio i mlati onim parama onuda, neke devojke sede za stolom pored, a on viče: ''Ajde, mala, pošto košta da te večeras provozam u Golfu dvojci? Usput bi mogla i da mi se sagneš malo, daće čika parice, ne brini.''
Živi me sram pojeo da sam jedva čekao da odemo. Kad ne lezi vraže, dolazi neki iz obezbeđenja, ta mala što je ovaj zove da mu puši mu devojka. Uhvati Acu i izbaci ga napolje, ceo kafić gleda u mene kao da sam mu ja ćale. Ja šta ću, okrenem se i izađem.
-Au brate, sramota me njegove sramote. Džabe mu pare kad je šaban kako god da okreneš.