Srbin iz dijaspore

Он је Србин из дијаспоре. Њега сви у "домовини" воле. Иако може да их купи са све кућом и одећом, он се солидарише са њима. Барем кад дође. Увек има 50 јевреја да да сестрићу "за чоколаду". Он осећа све проблеме које ми осећамо, иако је он у Швецкој и има плату онолико колико просечан Србин заради за све године свог стажа. Он је већи патриота од свих Срба у Србији (лол). Он се бори за своју државу, презентујући је у најбољем светлу у држави где тренутно бивствује (иако често не види светлост дана, јер генерално наши тамо раде испод земље). Он гласа да би ми добили 12 поена на Еуросонгу.

Његов поглед на свет је тотално другачији од нормалног Србина. Он је навикао на префињеност и луксуз, он не може да замисли доручак, ручак и вечеру проведену уз Карнекс јетрену и једном векном хлеба. Њему Голф двојка није света, без неког Аудија он не признаје кола. Ако нема крокодила на мајци, не жели да облачи ништа на себе. Радије би ишао бос, него у неким гиљама које нису Пјаћоти или Барбери. Такав поглед има бар док је у дијаспори. Када дође овде (кад му деца имају распуст), враћа се носталгији. Носи старе чемпион треше и рибок памп, док рола Југа корал шесетпет. Овде прождире сарму и мусаку, иако би му се за то смејали у држави где тренутно живи.

Наиме, сви они верују у лажне вредности када оду преко гране, а највише би волели да још једном одгледају текму на ЕИ тевеу уз Рогоњу и ортаке, који раде исто што и он (чисте канализације, раде на станици, или, у некој просечној фирми) само за 100 пута мању плату. Јебем Лига, другачији менталитет.