Čudna vrsta turiste.
Oblači svoju najskuplju (obično i jedinu markiranu) garderobu i kreće u šetnju. Bulji u crnce. Slika se sa crncima. Traži aparat u koji treba ubaciti euro da bi ga zajebao i ubacio 10 dinara. Okreće se za ribama. Kasnije će drkati na njih, a sad naglas komentariše kako su srpkinje najlepše na svetu. Shvata da su njegove patike, zbog kojih je gladovao tri meseca, odavno izašle iz mode. Upoznaje nekog lika. Traži mu da kaže "osam". Medju svim lokalnim specijalitetima u restoranu, naručuje ono sto najviše liči na "deset upola s' lukom". Ako je negde na moru, ući će u vodu sve i da je napolju ispod 10 stepeni. Traži kinesku radnju da ukrade nesto, čisto da se oseti kao kod kuće. Od svih gradjana, uspeva da naleti na svoje zemljake sa kojima ugovori izlazak uveče. Ulazi u autobus i, naravno, ne kupuje kartu. Plaća kaznu i čudi se kako, zaboga, nije prepoznao kontrolu, pa toliko je vežbao. Vraca se u hotel. Odmah stavlja hotelski peškir i bade manitil u kofer, da ne zaboravi kasnije. Tušira se i stavlja parfem koji je dobio za prošli rodjendan i koristi samo u specijalnim prilikama. Pomno izučava mapu grada. Neće njega taksista da zajebe i vozi dužim putem. Nalazi diskoteku u kojoj se pušta srpska muzika, ili, još bolje, u kojoj nastupa Seka. Napije se ko bulja. Startuje ga gej. Obezbedjenje ga izbaci jer je upravo drmnuo gej-a flajkom u glavu. Nekako nalazi put do kreveta. Sutra ce možda obići neki muzej. Da se slika unutra i izadje.
