Srdela

Naziv za morsku ribu široko rasprostranjenu u ishrani Dalmatinaca i Istrijana. Riba karakteristična po tome što umire u najgorim mukama, mukama kakve joj zajedno ne bi priredili raspomamljeni jakuza kome je puko net usred gledanja hentaija i Ves Krejven posle pušenja lošeg kreka. Ova riba se živa baca u so i potom zatvara u metalnu burad u kojoj stoji mesecima. Nije preporučljivo pojesti više od tri, četiri komada na dan. Način jedenja je takodje specifičan. Glavu je potrebno zabaciti što više unazad, uhvatiti ribicu za rep i pustiti da sklizne u grlo. Hard kor Dalmatinci jedu ovu ribu uveče, ne bi li nadoknadili izgubljenu energiju od sledećeg rada:

-od ujutro do večeri igraju balote, sve vreme urlajući AEE! (akcenat na e)
-uveče kartaju briškule, psuju svu rodbinu i žderu bevandu (vino i voda),
-pojedu ribicu, dve, sa limunom i crnim lukom, nastave da žderu i legnu da spavaju.

Paklen tempo, mora se priznati...

Njihov ogranak u Srbiji uglavnom dobija ovu ribu od nekog strica iz Istre. Srpski ogranak se razlikuje po tome što redje jedu ovu deliciju, više preferiraju konkretnu mesinu, vise po kafanama sa kilom pršuta, balonom vina i čačkalicom u ustima i pevaju pesme teško pamtljivog teksta u kome dominiraju „ooooooo“ i „aaaaaaa“.

Za srdelu kažu i da predstavlja svojevrstan afrodizijak. Nema ništa više seksi od čoveka sa osmehom na kojem se može pronaći krljušt ili parče riblje kičme.