Sredjivanje sobe

Još jedna od radnji u životu koju ne volimo da radimo ili nas jednostavno mrzi.Obično je sredjujemo kada nam neko naredi (keva,ćale...),ili kad nam neko dolazi u goste (devojka).Ponekad je toliki nered da i mene samog bude sramota što živim u imitaciji životinjskog ambara pa je pomoću svoje dobre volje sredim.Zanimljiva strana sredjivanja sobe je to što uvek nadjem sve one davno izgubljene stvari koje sam tražio danima.Sredjivanjem sobe pronalazim neka nova bića koja nisu sa naše planete - ne znam kako su baš u moju sobu dospela...Kada obrišem ekran TV-a napokon shvatim da je za bledu sliku kriva prašina koja se nataložila...Posle usisavanja, tepih ponovo dobija taj šmek,a posle sredjivanja knjiga pronalazim knjige iz ranijih razreda.Sve sitnice koje se nalaze po stolu i "bodu" mi oči sklanjam u fioke.Dolazi na red i zalivanje ožalošćenih kaktusa koji su verovatno presušili od vegetacije...Okruženje oko stola sa računarom polako biva sredjeno jer sve one CD-ove bez kutije napokon složim,a kućište veselo zuji jer su svi kuleri oslobodjeni sivog pokrivača.Napokon kada je sve sredjeno, na miru uživam u urednoj i proluftiranoj sobi i čekam goste da pozvone na vrata.Do sledećeg krša i loma,
Srdjan.