Trener: Momci na Kopaoniku su pripreme, počinju od sutra!
Članovi ekipe (Mihajlo, Arsa, Stevica, Žarko i Ognjen kao izmena):OK!

Arsa: Treneru, počeo mi je zimski raspust, drugari mi izlaze svaki dan jel možemo na produženi vikend?
Trener: NE!

Prvi dan priprema:
Trener: Ajde ustajte! Imamo trening.
Svi: Treneru kakva je ovo skršena formula?
Trener: Neznalice jedne ovo je bob, video sam na TV.
Mihajlo: A kako ćemo da treniramo?
Trener: Prvo svako posebno, idite na vrh onog brda i spustite se, ali pazite da ne zveknete Engleze, jebaće nam mater i oni i haški tribunal.

Posle 1h sankanja, ekipa se povlači u svoje odaje gde igraju PES.

Sledećih dana su vežbali da se svi zajedno spuste sa brda. Posle dobijene vize zaputili su se u daleku Kanadu! Posle strašne pogibije gruzijskog sankaša naši momci su se mnogo uplašili, Žarka je čak i baka iz Srbije tešila, dok je Stevicu otac molio da se mani ćorava posla i da dođe kući.

Dan uoči paklene vožnje naši momci su se upoznali sa nekim simpatičnim Kanađankama, ali nažalost jedino je Mihajlo umočio, ostali su ostali suva kurca. Ispred lokala su se potkačili sa pijanim ruskim klizačima. Ognjen i Arsa su izvadili noževe. Rusi su pobegli dok je na kraju intervenisala policija.

Sutradan....

Trener: Momci, polako tamo na ledu, važno je učestvovati, ne kurčite se nikom, ne dirajte hokejaše, a pogotovu ne dirajte nemačke ski skakače.

Treba li napomenuti da smo od 15 ekipa bili 16., što predstavlja ogromni uspeh kako kaže čika sa RTS, jer su momci ostali živi