Srpske tradicionalne svetkovine 2 - Svadba

Nastojanje življa da od stupanja dvoje mladih u brak napravi paganiju, sladostrašće, bogohuljenje (devla devla!)..DA! Mora biti velika i mrsna, i mora ostati u sećanjima svih prisutnih, postideti svadbu komšijskog sina, i zato je na njoj dozvoljeno sve osim pucanja na mladoženju, mladu i bitnije goste (ovo ne važi za mladoženjinog oca, on može da puca u koga god hoće).
Kako bi se oterali zlo i baksuzi, najvažnije je da svi prisutni budu trans-veseli, što vodi zaključku da muzika mora biti prava. Da bi muzika bila prava, mora se dobro zakititi, tradicionalnim lepljenjem novčanica na čelo, a najviše se mora isprsiti kum, koji će ih n kraju prisilno popeti na drvo (takav je običaj, a običaj se poštovati mora).
Najbitnije je da gosti ne sede, a kako bi se što bolje iskerili, (i onako će ih izuti za ruzmarin, slikanja, razna plaćanja prelaska preko korita sa vodom i drugih besmislenih običaja) dozvoljeno im je da pucaju, bez obzira da li je u pitanju šatra ili neka sala, da se penju na sto, gaze nogama po hrani, razbijju čaše i tanjire kada ih pogodi pesma, polome stolicu o glavu gostu sa mladine strane koji je neraspoložen i sedi..
Petao se negde napije, negde se zakolje, a negde mu se rukama iščupa glava, u zavisnosti od običaja. Puca se u jabuku iz kubure, baca kec kume, i većina gostiju gleda da pojebe deverušu, priju, gošć, a poneko i mladu..
- Ima da traje tri dana i tri noći, da se puca, pije, peva i igra! Dok svi ne popadaju, dok sve ne polomimo i porušimo, jednom se ženim pička mu materina! Aj živili!