Srpski ispraćaj u vojsku

Некада непрејебив трип у нашој васколикој Србији. Зајебано као кратко ћебе. Одлазиш са реченицом нећу много да се напијем. Улазиш са друштвом у шатор, здравиш се са родбином војника шмекајући место поред локалних пичорака. Седате, прво грабиш Врњци колу, пуниш чашу, али таман да наврнеш ето ти га војников рођак носи на платоу петнаест врста домаће ракије, вињака и пелинковца. Снимаш одакле да кренеш. Па може једна, Боже мој. Изврћеш домаћу, снимаш састав раздраганог бенда који забавља госте. Хармоникаш као и по обичају нокат на малићу, наруквица од много грама и прстен. Певаљка деколтисана, под обавезом, и ако је не бих пипнуо ни бацачем пламена она је истакла груди, очекивајући у сисама од Николе Тесле, преко Ђорђа Вајферта, Слободана Јовановића до ових западних монета. Враћаш поглед на локални сеоски пичорак, кад оно чашица опет пуна. Па боже мој, једна ко ни једна. Цепаш другу, калиш колом, климаш главом и ако не разумеш да ли деколтисана масна певаљка хоће да нам саопшти да је ваздушна опасност, или пак да је драње мачака пријатно за уши. Но, вратимо се обичају. Стиже предјело, самим тим и трећа домаћа. Весело, нека је војнику срећан пут! Зачу се однегде. Нека је срећан и узимаш чашицу да наздравиш и колико наврћеш већ од алкохола отровани старојко ти на нос враћа ракију рафалом из тетејца иза твојих леђа. Ала ће неко да крпи рупе на шатору. Зовеш локалног алкохоличара кога је војникова родбина унајмила да служи пиће да ти донесе један рубинов Розе и једну киселу, гре'oта да се кали колом више. Како се овали са предјелом полако празне тако долази време да се војник поздрави са родбином и пријатељима. Поздрављању се прикључују и родитељи који иду са пуним чашицама и куцају се са гостима, војник иза њих да се слика и да побере паре, а његова сестра са украшеном корпетином да причува бати паре, да не погуби сирома. Сликао си се, дао му црвену, враћаш се за сто, испијаш шприцер, и како пијеш камерман уперио камеру у тебе, ти не обраћајући пажњу на то цепаш пуну чашу на екс. Јебига, морају људи да неког укоравају док се гледа VHS касета после испраћаја. У глави настаје циркус, а и под шатором јер је раздрагани бенд управо распичио четничке песме. Сви устали, скачу, циче, пиште, вриште само ти седиш. Но, устајеш и ти полако, клатиш се у ритму музике, испијаш, показујеш препарираном келнеру да ти је празна флаша и као по обичају да те скине с курца даће ти две флаше розеа и две флаше воде. Од овог вишка једино глава боли. Војников отац узима микрофон да се захвали гостима и да пожели пријатну вечеру. После његовог говора поћињу да свиткају овали са печењем, вољ ти јагњетина вољ ти прасетина. Са ракијом се коначно престаје да би се масно печење мазало шприцером. Меркаш парче приликом спуштања овала испред тебе, трси, једи, ипак неће вино само да се попије. Е кад си направио подлогу, и кад су сви кренули да пију, и да се веселе уз драње мачака размишљаш где са ортацима на буксну. Али ни то није проблем, иза шатора, него шта. По повратку у шатор враћаш се на своје место, једва. Настављаш да пијеш, од врућинчине си наравно мокар, па ти салвете обично служе да се бришеш од зноја. Сви млађи гости су на ногама. Скачу, вриште, грле те, зову у масу. Ајд, не ваља да се кулира ситуација, придружићеш им се наравно. Е тада на једном уху чујеш како те неко назива својим братом, осећаш како ти пијан просипа пиће по леђима док на другом уху ти ситуацију одвлачи локални пичорак коме се пишки па те пита да оде до тебе, са тобом, лепо у тоалету да се опусти док ти чекаш мртав пијан у сред дневне собе испред родитеља да се госпођица олакша очекивајући да ћеш се огребати уз пут до шатора за сношај, макар за блајв. Но прц, жури се, другарицу јој преварио дечко па мора да је теши. А, следећи пут баба серу, плати па пишај. Враћаш се на почетну позицију, видиш како локални момци лупају чаше и флаше од главе, и како се тражи жртва да неколицину њих одвезе на ушивање. Јебига, зајебани су Тома, Шабан и Синан. Терају на лом. Следи магла, тако густу маглу ниси нигде видео. Што од дима, што од алкохола који ти је замаглио све. Попео си се на дрвену клупу, ухватио се за шипку од шатора, витлаш прстом, шатро веселиш се док те фотограф јури по шатору да ти ували слику са војником, која кошта сто динара. А бато, од посла нема ништа, па види на шта личим. Не желим овом сликом да сутрадан дајем својој деци лош пример, нећу, носи. Па који си се мој сликао. Очекивао сам да ћу бити лепши. И да ћу бар изгледати трезно. Но, наставимо са алкохолисањем. Крај, прекид филма и зујање у ушима. Само се надаш да је секција за путеве подебљала белу линију, да те одведе до куће. И кад се у истој пробудиш, у свом кревету, са једном ципелом на тераси, а другом на нози, једна ногавица свучена, друга се смуљила до ципеле, која се не препознаје да је ципела, или ми се за ногу залепио огроман грумен земље. Да бих на крају из панталона ипак извукао пресавијену, мокру и замазану слику са војником.