Igra se u nekoliko nivoa.
Priprema se sastoji od toga što se s ekipom olešiš od svog omiljenog piva, a onda kreće igra. Prvi nivo se satoji u tome da se iznese sve piće koje postoji u kući i počinješ da mešaš nadajući se da nećeš naleteti na onu ubitačnu kombinaciju koja će te sastaviti sa zemljom k'o iz keca u kec. Onda kreće pijano filozofiranje gde se domaćin nada da se neće stići do baš one jedne škakljive teme koja će rezultovati opštim fajtom i razbijanjem kućnog inventara za koji će gore navedeni da najebe kad se starci vrate kući. Onda, kad se strasti smire, svi skontaju da su gladni a da na gajbi nema ništa da se jede. U sitne sate izlaze u potrazi za nekom roštiljnicom i nalaze neki krš od kioska sa diskutabilnim mesom, u kom radi još diskutabilnija radnica sa dugim crvenim noktima a na pultu, pored zdela sa majonezom i kečapom, stoji pepeljara puna opušaka. Tu naši junaci naručuju hamburgere i sendviče u nadi da neće pohvatati neke bolesti ili, u najboljem slučaju, jutarnje povraćanje zbog pokvarenog mesa. Na putu kući peške, nakon što su pojeli svoju sumnjivu večeru, sreću neke devojke i tu počinje muvaža. Jedan uspeva da zabode i odlazi s ribom na nepoznatu lokaciju a ostatak ekipe se nada da srećnik nakon devet meseci neće postati tata, ili da neće pokupiti neku bolest od nepoznate lepotice. Na kraju svi odlaze svojim kućama, uključujući domaćina koji se sada, nakon što ga je večera bar malo otreznila, nada da gajba nije uništena do neprepoznatljivosti i da su kevine kristalne čaše na broju. Takođe se nada da mu je ostalo dovoljno kinte da nadoknadi ćaletov viski koji je stoka popila.
Zadnji deo ruleta je sutradan, kada naši junaci zovu drugare da pohvataju konce od sinoć i nadaju se, iako je verovatnoća mala, da neće čuti ništa zbog čega će poželeti da su sinoć ostali kod kuće i gledali Top Gear.
