Šta će samo dete sa trubom po ulicama u gluvo doba?
Brutalan prvi kontakt sa prebivalištem u povratku sa letovanja.
Dovoljno da se opušten čovek otrezni od normalne države, nasmejanih i ljubaznih ljudi i pripremi za nenormalne okolnosti u kojima živi.
U magnovenju na trotoaru spazim klinju od 7-8 godina: nosi trubu, uparađen (bela košulja, crna leptir mašna, crne pantalone, bele lakovane cipele) i sam samcat baza u gluvo doba noći!!
Glasno se iščuđavam tom prizoru kad se čuje škripa kočnica i dok se lagano zaustavljamo na pešačkom prelazu čujemo iz susednih kola:
-Mamicu ti jebem kurvinsku, ovde si našla da prelaziš?!!
-Ženo, devojče preteče za malo! Ne gledaj u tog debila, nervozan je i prebiće nas. Ostao suvih dlanova, eno...devojče utrčalo u taksi.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ko je ugazio u govno? Pogušićemo se!
-Pa gde smo mogli da ugazimo kad smo se zaustavljali na samo na fensi pumpama? Nije to.
-Onda ugasi klimu, nešto se sjebalo.
-Nije do klime, to nam Beograd smrdi.
-E jeste nam dobrodošlica.
