Rečenica koju roditelji, babe, dede ili bilo koji deo rodbine mora da izgovori barem jednom u vašem životu. To se obično dešava u situacijama kada odlučite da na bilo koji način promenite izled (puštajući kosu i bradu ako ste muško, pirsingom, farbanjem u čudne boje kose, stajlingom) ili ako odlučite da svirate neki instrument ili uzmete udela u aktivnostima koje nisu baš standardne (možda nečiji sin želi da bude baletan, to ne znači da je gej već samo da ga privlači netipično).
Mada, kada bolje razmislim, familija tu rečenicu i one slične njoj izgovara uvek kada im se nešto ne svidi, a kod većine familija se uvek javlja neslaganje sa izborom i odlukama pojedinca (čast normalnim porodicama). Te reči najviše pogađaju u tinejdžerskom dobu jer vam se čini da je ceo svet protiv vas, pa ovako nešto samo povećava iziritiranost kod vas. naravno, i dan kada budete imali svoju porodicu neće biti dan kada će prestati da vam se obraćaju na taj način, jer ipak su oni stariji i kao merodavniji. E, tek tad živci pucaju.
