Jesi li zamislio svoju jetru, svoj želudac i creva kako vire napolje pa se smeješ? Ako se na to ložiš, hoćeš da ti pomognem u dočaravanju te slike pa onda da te pitam da li je smešno?
A ti se čak nisi ni nasmejao. Nisi ni udahnuo možda u trenutku kada ti je pogled odlutao do mrcine od dva metra u visinu i brdo Lovćen u širinu, spremnog da se suoči sa velikim problemom u životu – naručiti Džek ili Štok. Jebem li ga, težak je život prosvetnih radnika.
Pre nego što shvatiš, između tebe i izlaznih vrata stoji baš ta mrcina kome fali jedan prednji zub i šest razreda osnovne škole. Gledaš levo-desno, tražiš pomoć od ljudi koji prolaze kao konji kome su natakli amove i vide samo preda se. Kapiraš da je bilo bolje da si čitao sastojke crnog točenog nego što si izigravao facu i koristio svoj periferni vid u okularne svrhe. Totalni fijasko čoveče.
- Vidi ga onaj bebac što se kurči. Šta je klinac, šta je smešno?
- Ništa, ništa...
- Šta ništa? Hoćeš da te odalamim jedno pešes puta po par minuta?
- Mogu samo tetki lek da odnesem? Povraća joj se od stupiditeta kvazi-homosapiensa ovaploćenih u telu evolutivno nastalom od ameba, paramecijuma i ostalih prvobitnih organizama čiji je habitus planeta Zemlja?
- Au... Nadam se da će tvojoj tetki biti dobro čoveče, baš zvuči opako.
