Јеси ли замислио своју јетру, свој желудац и црева како вире напоље па се смејеш? Ако се на то ложиш, хоћеш да ти помогнем у дочаравању те слике па онда да те питам да ли је смешно?

А ти се чак ниси ни насмејао. Ниси ни удахнуо можда у тренутку када ти је поглед одлутао до мрцине од два метра у висину и брдо Ловћен у ширину, спремног да се суочи са великим проблемом у животу – наручити Џек или Шток. Јебем ли га, тежак је живот просветних радника.

Пре него што схватиш, између тебе и излазних врата стоји баш та мрцина коме фали један предњи зуб и шест разреда основне школе. Гледаш лево-десно, тражиш помоћ од људи који пролазе као коњи коме су натакли амове и виде само преда се. Капираш да је било боље да си читао састојке црног точеног него што си изигравао фацу и користио свој периферни вид у окуларне сврхе. Тотални фијаско човече.

Pitanje kojim će svaki profesor kompleksaš prekinuti vaš smeh u toku njegovog predavanja , ubeđen da se vi smejete upravo njemu.
Najčešći odgovor "ništa profesore", koji se koristi kako bi što brže izbegli njegovo streljanje pogledom, samo će potvrditi njegovu sumnju.