Rečenica koju kaže prosečan omladinac iz kreveta posle svog prvog treninga u teretani.
U krevetu je naravno zbog strašne upale mišića.
Žarko leži u krevetu, pije rastvorenu šumeću tabletu u flašici (eliksir života) i gleda "Iskupljenje iz Šošenka" po 9-ti put.
Zvrrrrr zvrrrrrrrrrr
Žarko (u sebi): "A u pičku materinu, ne mogu da ispravim ruku, aaaaaaaa, mrzim ovu teretanu".
Pošto je jedva dohvatio mobilni i javio se, zove ga Ognjen.
"Alo Žare, jel idemo danas, pokazao mi Džoni Triceps neke dojajne vežbe".
"Beži bre budalo, ne mogu da ustanem, jedva majicu navlačim koliko me ruke bole".
"Jbg, lepo sam ti rekao da nisi spreman za teretanu."
"Brate, ti si me nabeđivao da krenem u teretanu."
"Ko te bre nabeđivao, aj vidimo se. Aj na basket sutra?! A pa da, ti jedva hodaš, hahaha"
Pitanje na koje nema pravog odgovora, a koje sebi postavljamo ujutru nakon dobrog alkoholisanja, kada kroz maglu počinjemo da se prisećamo svih gluposti koje smo predhodnu noć napravili
Pitanje koje jača osećaj krivice, najavljuje kajanje ili opominje da smo na pogrešnom putu.
Da je bilo vremena, pameti ili mogućnosti izbora, drugačije bi.
Valjda je propušteno da se podrobno razmotri : treba li meni i ovo?
