To je ono čime deda i baba nerviraju celu familiju, u većini slučajeva, praveći se da ne čuju kako bi više pažnje obratili na njih kada nam je njihovo mišljenje potrebno ili da ih pitate što manje.
Kao recimo ćaletova pokojna tetka, moja baba, Mara. Svi iz familije su morali da se dernjaju k'o besni i ponavljaju više puta kada žele nešto da joj kažu. Jedino mi klinci (ja, buraz i buraz od strica) smo sa njom razgovarali normalnim tonom. Kada smo malo poodrasli i skontali foru na pitanje zašto to radi odgovorila je "Pa malo da ih zajebavam. Vas neću, vi ste mi unuci."
Razlog povšenog tona prema starijim ljudima, a počesto i svađe sa istima.
-Ko to prođe?
-Stojan negdje ode baba.
-Ko?
-Stojan baba.
-Šta pričaš?
-Joj baba...Stojan.
-Ma šta pričaš sebi u njedra?
-STOJAN BABA, STOJAN NEGDJE ODE!!!
-Šta se dereš, nisam gluva, nekad se znalo kako omladina treba da se odnosi prema starijima, sram te bilo, na baku se dereš!!
