Nekako čovek za sve u životu traži reper. Ne znam da li je to prirodna stvar. Sve je relativno i sve zavisi od referentnog tela i ugla gledanja. Hiljadu paradigmi i sve su prave i sve su istinite. Da ne postoji današnja kinematografija ne bih shvatao vrednost holivudskih filmova iz četrdesetih i pedesetih. Plitka, bez priče sa naglaskom na specijalnim efektima, eksplozijama i željom da gledaocu oduzme dah, novi holivudski filmovi su postali apatični i nežalost dosadni. Nema više Bogarta i Kazablanke, Džejmsa Dina i onog istočnog od raja. Da li su ljudi postali zatupljeniji ili jednostavno više žele da vide spektakl pred očima nego da čuju fantastičnu priču? Možda je to posledica novih tehnologija. U četrdesetim i pedesetim nije bilo efekata i producenti su akcenat stavljali na priču. Danas, umesto da iskoriste te nove mogućnosti koje im daje novi vek i spoje i priču i efekte oni prave filmove sa pričom koja je na nivou šestogodišnjeg deteta. Pritom se izvinjavam deci, ali sam našao reper.
Mi iz četrdesetih godina prošlog veka smo mnogo pametniji od ove seks i grad dečurlije, samo nek gledaju MTV na ipodu i nikad neće moći da dostignu našu pamet i senzibilitet. Eh kad se setim Šumatovca...
Odgledaj neki ruski film, mnogo vise se koncentrisu na radnju nego na efekte.