Čovek - kovanica nastala napornim radom, uobličavana godinama i godinama, pun sjaj doživela tokom tri godine služenja vojnog roka iz kog je ponela JNA tetovažu i tri para vojnih pantalona koje je ukrao, a izneo preko veze na portirnici.
Čovek starog kova nikad neće to reći za sebe jer se to podrazumeva, njega to ne opterećuje jer nije željan titule. On je vredan i pošten, a s druge strane i skroman. Nikad ne bi poželeo da ima vilu na Beverli Hilsu i najnoviji Džon Dir traktor jer je zadovoljan IMT - om i švapskom kućom koju je renovirao posle rata. I to sa najboljim drugarima. Šaka mu je velika kao tvoja glava, a prsti kao pet spojenih ćevapa. Ne, nije išao svaki dan u teratanu i pio proteine nego je pola života držao lopatu i motiku. Mrzi lopove i mufljuze, a kad ih u zadnjem dvorištu zatekne da mu kradu šunku iz pušnice, bivaju prebiveni istog časa. Još ih odvede kod roditelja da ih gratis prevaspitaju.
- Ćao deda, kakav si?
- Ma odlično, kako bih bio. Svako jutro rakijica i da vidiš kako krv udari. Utovario sam ugalj danas, rek'o ti učiš pa da te ne ometam.
- Daj deda, reko sam ti da me zoveš. Sad će mi keva i ćale prebacivati da nisam hteo pomoći. Znam da si stari kov, ali uspori malo.
- Možda sam stari kov, ali nisam staro gvožđe. Ajd natoči mi jednu.
Plastično-termička deformacija metala ili legura koja je ne izostavni deo u rečniku većine sportskih komentatora, naročito onih fudbalskih.
Igrač starog kova je vec na zalasku karijere, pa i ne pruža neke posebne partije. Naravno, mnogo je lepše reći da je neko starog kova nego za staro gvožđe.
