- Brale, kad ga najuriše nji' petorica... Stade on trčati kroz njivu, pa preko potoka, jedva izvuče živu glavu.

Kad budem posle otiš'o u Pab..jao pa kad stanem da pijem...jaooo! Sutra faksa-bez! Šupičku materinu!

-Ne mogu dočekati sedam sati da sunce zađe, pa kad stanem trčati, preticaću Bolta koliko sam spreman.
-Lepri, brate...

---

Najdublja tajno moja, svjetlosna zrako koja objelodanjuje moje crne misli, ti, koja izvlačiš iz mene samo ono najgore, što meni u suštini i odgovara... ne mogu da dočekam narednu srijedu, dvadeset sedmi novembar. Ne mogu. Već mi albatrosi po stomaku lete, cunamiji žudnje brišu prošlost moju jadnu. Ah, kad te stanem jebati u mlinu nad potokom koji se ulijeva u prljavu Vrbanju, klanjaćeš se gromovima nebeskim što me nijednom ne pogodiše.

Poljubac u ruku šalje ti tvoj
plavi vitez jugoistočnog banjalučkog predgrađa