Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.

Sjajan violinista za kojeg još uvek tripujem da je klinac

Другар који има фине манире и свака кева би га пожелела са сина, слично Босиљчићу. Он наиме, иде у позориште петком, слуша амбијенталну и класичну музику ( омиљени му је Рахмањинов, опус 21), у слободно време чита Шекспира и Крлежу (притом га разуме!), пише песме у стилу Бранка Радичевића, слика пејсаже на Дунаву, портрете у Скадарлији, свира клавир и виолину, компонује кад је на распусту, са девојком не иде у клубове, већ у ресторанчиће са романтичном атмосфером, почасни је члан окружне библиотеке, чест је гост на трибинама о заштити природе, пије само вино од алкохола, његова девојка не може да буде обична, мора да течно говори латински и да зна све о Португалским трубадурима и читаву збирку песама Превера напамет, Он проучава Шкотско наслеђе и обичаје Ираца у позном средњем веку, носи кошуље, панталоне, за њега је дукс непознат појам, тренира мачевање, бави се волонтерским радом (проглашен за најбољег волонтера на Универзијади), иде на све олимпијаде из математике, физике и тако даље, даље.