Stefan Kapičić?
Osoba koja se ničime ne bavi osim što svira kurcu po kafićima u Strahinjića Bana , kurči se po gradu u novom Miniju i kreše neku manekenku. Navodno je glumac, mada sumnjam da iko zna gde je i kada glumio.
ka-pič
Sjajan violinista za kojeg još uvek tripujem da je klinac
Ukoliko sebe smatrate previse cool likom da idete na splavove, prevelikom facom za klub Bitef, prevelikim pozerom za KST, preslabim jebacem da povalite bilo sto, prevelikim ljubiteljem posmatranja ziljavih picaka koje cekaju svoje sponzore (u ciju grupu Vi nikako ne spadate), onda je Stefan Braun pravo mesto za Vas. Stefan Braun je ono mesto, za koje svi mejnstrim beogradjani misle da je IN i do jaja zato sto nema narodnjaka, a svi su tako lepi, opasni i nasmejani.
Postoji naravno i letnja varijanta istog, gde se svi posetioci pojavljuju u cuvenim, uskim, belim bermudama ispod kolena (sa obaveznim uckurom!), zategnutim majcama i nageliranim (ili obrijanim) glavama.
Ukoliko ste dosli u ovaj klub bez ribe, verovatno cete tako i otici, posto je u njemu nemoguce sa nekim razgovarati, zbog preglasne gej-para-tehno-haus muzike, a ni igrati, posto je svakoga blam da radi isto (jel`te, opasni momci ne igraju).
Sto se tice devojaka, one su prakticno identicne i u zimskom i u letnjem klubu.
Lik 1: "Brate, idemo da jurimo neke picke veceras?"
Lik 2: "Da, ajmo na splavove!"
Lik 1: "Ma brate, nismo bre seljaci da idemo na spavove! Idemo u Stefan Braun!"
Lik 2: "Groooook!"
Ako se ne osećate kao da bi vam prijao Karleušin koncert, stajanje u cošku nekog splava dok vas šatirani bodi-bilderi gaze svojim lakovanim cipelama i polugole dvanaestogodišnje devojčice na štiklama pitaju da li imate neku travu, čekanje konobara od jutra do sutra, trostruko naplaćivanje ionako preskupog pića (male dnevnice bato), rizik od epi napada od svih tih silnih šljokica ,ne, onda nemojte da idete ni u Stefan Braun. Ni po čemu se ne razlikuje od tih splavova osim po tome što nije na vodi.
Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.
Mića: Mama, je l' mogu duzmem ono na čemu nam stoje peškiri?
keva: Tišina, gledam nešto.
SM: ...naime Berkli mi nije bio prvi pik, no na nagovor....
Mića: Ok, uzo sam, treba mi za duvaljku, idemo u šumu da lovimo zmije..
SM:....mada u zadnje vreme sve se više okrećem čembalu...
keva: Divan mladić...
SM:...slobodno vreme, iako ga imam zaista malo, provodim sa meni dragim ljudima, pročitam neku dobru knjigu...
keva: kulturan...
SM:...inače u poslednje vreme se trudim da svaki dan započnem džogingom, ima prelepa staza u Central parku...
keva: Ahhhh...
Mića: Ćao, otišo sam..
keva: Idi više. Što nisi mogao biti kao Stefan...
Zena zbog koje se stidim sto vec godinama volim vampire
... oni sijaju na suncu... kao da imaju milione dijamanata na sebi...
Stefano Morrone Italijanski fudbaler igrao za Palermo i Parmu i Philipp Degen Švajcarski fudbaler igrao za Borusiju Dortmund i Liverpul... Često se mogu videti i širom Srbije na terenima za mali fudbal.
Igrč 1 : - Dodaj, dodaj! Ne, ne tamo AAAAAAAA! Šta uradi Stefano Moroneeee! -
Igrač 2 : - Šutiraj to, to sada, pa šuuuutiraj !! AAAA koji si ti Filip Degen ! -
Simpatični omladinac sa vrelog beogradskog asfalta, bistra oka, čista lica i glasa koji zvuči kao da su mu mošnice konstantno pričepljene ( beogradska verzija bečkog dečaka ) Njegova lirika se svodi na kukumavčenje o ljubavnim jadima, fantazije o maloletnicama ( koje su isto sa vrelog asfalta, te su malo zagorele ) , i ekipi iz kraja ( koja je takođe s usijanog asfalta, tako da im se može prikačiti etiketa " topla braća " ) Njegovi fanovi se sastoje od mačkica, tigrica, i ostalog zverinja iz oblasti Amazona, trinaestogodišnjih klinki koje su već 15 puta patile zbog "prave ljubavi" dok su muški fanovi glatko obrijani šmekeri za koje je diskutabilno s koje strane kordona su bili 10. 10. 2010. Ostali se jednostavno mogu svrsati u grupaciju " Fenseri koje bi trebalo kandidovati za Darvinovu Nagradu " . Fanovi takođe vrše ritual brijanja dela svoje obrve, u stilu junaka ove definicije. Cvija na kritike uzvraća tako što na svom veb sajtu kači parole u stilu "Ljubomorne duše mogu da mi puše" , uvijene u neku priču da on ipak voli sve nas pored svega. Filantrop. Šteta samo što nije svestan da kritika može biti i pozitivna, to jest ona vrsta koja je ovom asu srpske hip-hop scene hitno potrebna. Ukratko, momčina koja grabi ka uspehu i slavi, samo zemlju ne oseća, jer ima vazdušni đon.
Za ono šta Cvija peva da radi klinkama po klubovima ( skida grudnjake, deli broj, i tera fanove da ga prepoznaju po obrvi ) u Americi bi dobio 10-12 godina mardelja i mogućnost da postane kučka izvesnom gospodinu Afro-Američkog porekla, sa 140 kila i imenom Sambo.
Glavni junak sapunice koja se odigrava u srednjovekovnoj Srbiji.
Stefan Dečanski: Milutine, pa ja vidim!
Milutin: Čudo, slepi progledaše! Ana, dođi da vidiš ovo!
Ana: Sine moj, moje molitve su uslišene!
Stefan Dečanski: A ko me je oslepeo?
Milutin: Hm, ovaj, tvoj zli brat od strica Vladislav. (zvižducka nonšalantno srednjovekovnu melodiju nepoznatog autora)
Ana: Đubre jedno, reci barem svom sinu istinu!
Stefan Dečanski: Kakvu istinu?
Milutin: Ovaj, sine... Kako da ti kažem... Ti si usvojen!
Ana: Skote!
Milutin: I ne samo to, tvoj sin, Dušan je nepodnošljiv! Sve mape koje sam dao karografima da urade je sjebao. Stalno docrtava Makedoniju i Vizantiju međ' granice Srbije!
malopre
Drugar koji ima fine manire i svaka keva bi ga poželela sa sina, slično Bosiljčiću. On naime, ide u pozorište petkom, sluša ambijentalnu i klasičnu muziku ( omiljeni mu je Rahmanjinov, opus 21), u slobodno vreme čita Šekspira i Krležu (pritom ga razume!), piše pesme u stilu Branka Radičevića, slika pejsaže na Dunavu, portrete u Skadarliji, svira klavir i violinu, komponuje kad je na raspustu, sa devojkom ne ide u klubove, već u restorančiće sa romantičnom atmosferom, počasni je član okružne biblioteke, čest je gost na tribinama o zaštiti prirode, pije samo vino od alkohola, njegova devojka ne može da bude obična, mora da tečno govori latinski i da zna sve o Portugalskim trubadurima i čitavu zbirku pesama Prevera napamet, On proučava Škotsko nasleđe i običaje Iraca u poznom srednjem veku, nosi košulje, pantalone, za njega je duks nepoznat pojam, trenira mačevanje, bavi se volonterskim radom (proglašen za najboljeg volontera na Univerzijadi), ide na sve olimpijade iz matematike, fizike i tako dalje, dalje.
1: Dobar dan gospođo Petrović, ljubim ruke! O, kako su vam zavese tako čiste!
2: Jao što si divan, vidiš Petre kako je divan tvoj drug! Zašto ti nisi tako dobar?
3: Ajde kevo oladi, šupičku materinu! A ti, kakav si ti Stefan Milenković, to je čudo!
Opravdanje za mnoge neuspehe.
:Partizan ispao iz LŠ:
Sve zbog indijanca sa primesama majmuna srpskog Pirla, Stefana Babovića.
:ćerka ulazi u sobu kod ćaleta:
-ćale, trudna sam...
-ŠKK? ko je majkumujebem, dubijem kretena?
-Ćale nisam kriva Babović nije izvadio na vreme.
Lik koji ne ume da ubode trojku, da ga jebeš. Plej kojeg komotno možeš ostaviti samog kao duha na liniji 6,25m, dati mu svo vreme ovog sveta i on ništa neće uraditi, osim što će celom timu pokvariti procenat šuta za tri. Čovek kome je trojka misaona imenica i Ahilova peta.
- Duka, dođi da te izljubim! Sedi. Brate, sve mi ispričaj. Ne preskači nijedan detalj. NI JE DAN. Ladno si jebao Anju i Tijanu. Zajedno! BRATE MOJ!
- A nema šta da se priča... Bukvalno nema šta.
- Kako bre nema? Ajde ne palamudi, video sam vas kad ste zajedno posle žurke otišli kod Tijane u stan. Onako pijane ne biraju, čuo sam priče. Ajde, ne budi stidljiv, nego ispičaj svom drugu sve. Kakav je osećaj seks u troje?
- Jebote, jebeno nisam ništa uradio! Ne sećam se ničega osim da sam povraćao po Tijaninom tepihu i zaspao na istom. Probudio me njen ćale i izbacio iz jebenog stana uz pretnju da će me kastrirati reckastim nožem ukoliko se ikada više približim njegovoj ćeri. Eto, to je to. Veruj mi da je meni mnogo više žao nego tebi, ali nije bilo jebene trojke!
- Koi si Stefan Marković.
Znači tata. Roditelj i oploditelj. Čovek koji je realno nebitan na svim poljima osim na jednom, na polju roditeljstva. Tutor, a ne ktitor. Pedagog po struci, doktorirani.
Nevidljivo odgaja šampiona, dok puzeći kroz sene života drevnim pokretima nindžicua izbegava skrivene prepreke, prenoseći znanje i veštinu na voljenog potomka. Iako sam nikada nije bio ni blizu vrhovima koje će njegov učenik dosegnuti, on zna kako se do tih visina dopire. Spoznao je sve matrice i pobedničke formule, spoznao, ali kasno jer svežina i agilnost potrebni za monumentalne akrobacije već su prošli.
Zato će njemu, nasledniku, preneti rezone koji lepe zlatiborski mermer na putu ka cilju, istreniravši ga do perfekcije da reaguje i na najmanji šum, jer najčešće je šum ono što znači razliku između pobede ili poraza.
*Neko random takmičenje.*
reporter: Čestitam, postali ste šampion! Ko je za to najzaslužniji?
šampion: Hvala! Najveće zasluge idu mom starom, svemu me je naučio! Godine je posvetio mojoj obuci, dugujem mu ogromnu zahvalnost.
reporter: A šta je on bio?
šampion: Pa... niko i ništa.
reporter: A šta će vaš klinac biti?
šampion: Pa... verovatno niko i ništa, pošto ja... vidite, nemam baš vremena da učim i podučavam i to...
reporter: I? Šta ćemo sad?
šampion: E nemoj da smarate. Kupiću mu Soni, nek se igra ko i sva druga deca. Nemam ja sad tu vremena da se jebavam oko vaspitanja. Zašto bre idu u školu? Država duradi nešto!!1
Titula koju je onomad dobio Vuk Karadžić, nakon što je doktorirao na jednom privatnom fakultetu u Beču.
Decko koji strane reci cita bukvalno kako i pise, postujuci gramatiku srpskog jezika
PIPELIN DOO