Što u kuću treba, u Crkvu se ne daje
Opravdanje za sebičnost. Posle izgovorene rečenice ne da nisi cicija i samoživi kreten već postaješ u sekundi domaćin, kućevan čovek. Pravi preldžija. Svakako ne možeš da se odrekneš nečega što ti je od životnog značaja, prioritet pa sve da ga Bog zapoveda i potražuje.
- De si bratori, ovo ono, a? Nema te ko gaća u pornićima?
- Zatvorio sam se nešto u kuću, jebeš ga, samo kućne varijante i to. Jel propuštam nešto?
- Ma ništa, sve po starom. Nego setio sam se tebe neku noć, samo ti i možeš da mi pomogneš?
- Kako, reci gde plamti?
- Brate da mi namestiš malu Milicu? Počela da mi se sviđa u zadnje vreme opasno? Šta kaže?
- Kažem da od tog posla nema ništa, sine što u kuću treba u Crkvu se ne daje ako me razumeš...
- Ne kapiram, koja Crkva, čoveče ne da namestiš popu već meni šta se gubiš?
- Debilu ja je jebem već mesecima, jel ti sad jasnije jebem te sakatog?
- Aaa, pa što ne kažeš odma, e jesi mangaš alal vera, jel mogu da ti ga popušim xe xe?
